Jedan dokument o stanju na jugoslovenskim univerzitetima i fakultetima posle Drugog svetskog rata

Abstract

Analizirajući podatke kojima raspolažemo, dolazimo do sledećih zaključaka: 1. Nastavni planovi još uvek nisu fiksirani. Zbog toga na pojedinim grupama vlada zbrka, preopterećenost predmetima, često menjanje planova odrazilo se štetno na nastavu. Služeći se dosadašnjim iskustvom svih univerziteta potrebno je planovima dati zadnju redakciju i konačno ih utvrditi. 2. Ni do danas ne postoje propisani nastavni programi. Programe su tu i tamo izradili sami profesori, dok ih većina nije izradila, no kako isti nisu bili propisani, nastavnici nisu smatrali za svoju dužnost da ih se pridržavaju. To je štetno uticalo na izvođenje nastave. Nastava je mahom bila 20 Ispušteno u originalu.109 Milan Ristović, Jedan dokument o stanju na jugoslovenskim univerzitetima... izvođena onako, kako je najbolje odgovaralo spremi i nazorima predavača. Kod izvođenja nastave preovlađuju buržoaska shvatanja (pozitivizam, idealizam itd.), što je pored neprijateljskog stava, velikim delom rezultat nepoznavanja nauke marksizma-lenjinizma, i otuda nesposobnost njenog primenjivanja na pojedine grane nauke. Nastava mnogih predmeta zaostaje za našom stvarnošću. Jedan od razloga za to je naučna zaparloženost starih nastavnika, od kojih samo mali broj nastoji da se preorijentiše. Iz istih razloga postoji vulgarizacija nastave. Na svim univerzitetima pretstavlja otvoreno pitanje hronološki ili ciklični metod predavanja. Jednu od glavnih smetnji za poboljšanje nastave pretstavlja neorganizovanost katedri. Katedra nije još osnovna naučna ćelija. Ne održavaju se naučni i stručni sastanci nastavnika i asistenata koji rade na istoj katedri, a s tim u vezi ne postoji ni odgovornost šefa katedre za naučni i nastavni rad. Ne postoji nikakva briga šefova katedri za naučno i stručno uzdizanje asistenata. Asistenti su najčešće ostavljeni sami sebi bez ikakve pomoći profesora, koji ih samo opterećuju administrativnim dužnostima. 3. U pogledu nastavnog kadra relativno najsređenije su prilike na Univerzitetu u Beogradu. U Zagrebu je potrebno da se Uprava za agitaciju i propagandu CK KPH zajedno sa Upravom za kadrove zalaže za čišćenje neprijateljskih elemenata sa Univerziteta. Nezastupljenih predmeta ima na svim univerzitetima, ali ovo pitanje je naročito akutno u Skoplju i u Sarajevu. 4. Pregledanih udžbenika uglavnom nema. Studenti ne raspolažu sa potrebnom literaturom, niti se upućuju na postojeće proverene izvore. 5. Uprava za agitaciju i propagandu republičkih CK, sem u Srbiji i u Makedoniji, nije se do sada bavila ovim pitanjima, a u koliko se u vezi sa traženim izveštajima zainteresovala, učinila je to površno i nije dovoljno pretresala mogućnosti rešavanja problema.