Претраживање
Приказ резултата 91-100 од 108
Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke
(Народни музеј Пожаревац, 2018)
Pred čitaocima je monografija o crkvama i manstirima na prostoru Crne reke. Autori su se za ovu temu opredelili u želji da otrgnu od zaborava i daljeg propadanjacrkvene sposmenike nstale uglavnomu 14. veku, a obnovljene ...
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века
(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2022)
Рад се бави феноменологијом централне (владарске) власти у српским земљама, а посебно у земљама Лазаревића у периоду од Косовског боја (1389), па до до смрти Вука Лазаревића и Лазара Бранковића (1410). У истом периоду ...
Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2020)
Рад се бави повељом кесара Угљеше Влатковића издате Хиландару између 1413. и 1423. године, судећи према особинама писма. Њоме кесар Угљеша поклања Хиландару Цркву Светог Николе у Врању са селом, Цркву Светог Нилоке у ...
Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића / The great noblemen (velmože) and the founders rights of the Nemanjić and Lazarević dynasties
(Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2020)
Ктиторско право је у средњовековној Србији припало владарским резерватима. Међутим, још у време великих жупана они су то право уступали и својој браћи, удеоним кнезовима. Тако су право искористили кнез Мирослав (Свети ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Prizrenskoj episkopiji
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2009)
Хрисовуља је оригинал писан на пергаменту, лепим уставним писмом, цр
ним мастилом, сем црвених иницијала на почетку реченица. У доњем делу
пергамент је знатно оштећен, а последња три реда су исчилела. Овом хрисо
вуљом ...