Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 13
Становништво "отргнутих предела" и разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834 - између страха и наде / The Population Of “The Detached Regions” And Demarcation Between The Principality Of Serbia And The Ottoman Empire 1830–1834 – Between Fear And Hope
(Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2022)
У раду је приказан утицај просеца разграничења Кнежевине Србије и Османског царства на живот становника отргнутих нахија у периоду 1830–1834. године. На почетку рада приказани су догађаји до којих су довеле прве вести о ...
Разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834 / Demarcation Between The Principality Of Serbia And The Ottoman Empire 1830–1834
(Историјски институт, 2022)
У раду је приказан процес разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1830. до 1834. Детаљно су приказани сви радови који су имали за циљ испитивање и премеравање земљишта, у сврху тачног одређивања ...
Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе / Pandemics of plague, cholera, and typhus during the period of 1707 to 1837 and their impact on the creation and construction of a modern Serbian state
(Универзитет у Београду – Филозофски факултет, 2021)
Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, ...
Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851) / Memoir of Jovan Milinković on the Activities of the Serbian Secret Organization in the Eastern and Northeastern Parts of the Bosnian Eyalet (1850–1851)
(Историјски институт Београд, 2022)
Рад је посвећен Јовану Милинковићу, агенту Шабачког предела, и његовом Мемоару о деловању тајне организације Илије Гарашанина у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (Бијељинска, Тузланска, Градачка, Маглајска, ...
Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821)
(Етнографски институт САНУ, 2020)
Румелијски валија Марашли Али-паша именован је за београдског мухафиза и
мутесарифа Смедеревског санџака у години у којој је завршен Други српски устанак
(1815). На почетку његовe управе успостављена је двојна српско-османска ...
Верске прилике у области Требиња средидом 17.века
(Филозофски факултет у Новом Саду, 2020)
Рад представља анализу положаја три конфесионалне групе у области Требиња у периоду обележеним Кандијским ратом (1645–1669) између Венеције и Османског царства. Методолошки приступ захтевао је анализу положаја ...
Српска четничка акција у источном Повардарју 1911-1912 / Serbian Chetnik Organisation in the Eastern Povardarje 1911–1912
(Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“Катедра и Семинар за Византологију Универзитет у Београду - Филозофски факултетЦентар за византијско-словенске студије Универзитет у НишуПедагошки факултет у Врању Универзитет у Нишу, 2021)
Након младотурске револуције 1908, српска четничка акција је престала да се спроводи, као и герилске акције комита и андарта. Након доношења устава у Османском царству Српска четничка организација претопила се у српску ...
Статистике становништва Битољског санџака око 1897. године / Statistics of the population of manastr/Bitola Sanjak around the year 1897
(Центар за српске студије, 2022)
Рад представља анализу статистичких података о становништву
Битољског санџака које су око 1897. саставили руски, аустроугарски и британски
дипломатски представник у Битољу. Будући да је анализа показала да су подаци
руског ...
Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века / Pashas from the Ginoli Dzinoli (dzin-ogli) Family in the 18th and the first half of the 19th Century
(Центар за српске студије, 2020)
У раду је дат историјат деловањa паша из породице Џиноли (Џин-огли) која је готово век и по управљала Вучитрнским санџаком. Паше из ове породице су се од царских постављеника са почетка 18. века до краја поменутог и почетка ...
Шест царских градова (1830–1867)
(Андрићев Институт, Андрићград, 2020)
Хатишерифима из 1830. и 1833. године Кнежевина Србија је стекла аутономни статус у Османском царству. Одредбама истих хатишерифа под ингеренцијом османске власти остало је шест утврђених градова у Кнежевини Србији: Београд, ...