Претраживање
Приказ резултата 1-7 од 7
Мисија генерала Никитина у Србији 1876/1877. године
(Историјски архив у Пироту, 2018)
Доласку генерала Александра Павловича Никитина у Србију 24. децембра 1876. године, претходили су месеци испуњени ратним страдањима и безуспешним покушајима српског државног вођства да обезбеди војну и финансијску потпору ...
The Dubrovnik Corpus of Serbian Imperial Documents as a Source for Chancery Research / Дубровачки корпус српских царских докумената као извор за истраживање питања канцеларије
(Beograd : Centar za napredne srednjovekovne studije, 2018)
The Dubrovnik corpus of documents issued by Serbian medieval rulers of the Nemanjić dynasty provides the best available avenue of approach to the still inadequately treated issue of the Nemanjić chancery. This
analysis ...
Исламизација и положај православне цркве у другој половини 15. и 16. веку,
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Успостављање османске власти донело је крупне промене у свим облстима друштвеног живота. Покренута су велика демографска кретања, али и културне и привредне промене. Ипак, највеће промене десиле су се у верском животу.
Православна црква у Шумадији у средњем веку
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Црквене прилике у Шумадији у средњем веку су биле умногоме условљене географским околностима и политичким приликама. За постојање јаког црквеног центра у раном средњем веку је било постојање градског насеља.
Пирот у Српско-бугарском рату 1885-1886. и преки суд за Округ пиротски
(Историјски архив у Пироту, 2018)
У раду су приказане борбе око и у самом Пироту током српско-бугарског рата 1885-1886, те политика бугарских војних и политичких власти на запоседнутој српској територији која је укључивала и Пирот и део Пиротског округа. ...
Сеоска насеља и насељеност
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Кроз читав средњи век извоори су шкрто помињали шумадијска села, па и градове. Од Жичких повеља, па до времена кнеза Лазара и деспота Стефана, тек по које насеље је именом забележено.
Кнежевина Србија и Русија (1852–1853) / The Principality of Serbia, and Russia (1852–1853)
(Институт за српску културу – Приштина Лепосавић, 2018)
После слома европских револуција у лето 1849. године, Источно питање је поново заузело централно место у политици великих сила. Сукобљени интереси Русије и Француске у Османском царству довели су до великих заплета на ...