Neogene proboscideans (Mammalia, Proboscidea) and other mammals from the vicinity of Kraljevo, Serbia

Abstract

The paper provides an overview of the Neogene fossil mammals recorded in the vicinity of Kraljevo in Central Serbia. Large mammals are represented exclusively by the accidental finds of proboscidean dental specimens, deposited both in the Čačak-Kraljevo and Gruža basins. We provide re-descriptions and comparative analyses of the proboscidean material. The following taxa are recorded: Deinotherium giganteum at Ravanica and Adrani; Gomphotherium angustidens at Bogutovac; Tetralophodon longirostris at Godačica and at an unidentified sand pit (majdan) near Kraljevo; Anancus sp. at Miločaj; Proboscidea indet. at Oplanići. Small fossil mammals are recorded at three sites. The Progorelica assemblage is currently attributed to the MN6 zone of the Middle Miocene (Langhian), based on the finds of Eulipotyphla sp., Eomyops sp., Cricetodon sp., Megacricetodon sp. and Alloptox sp. – one of the first finds of this Asian genus in the Balkan Peninsula. At Tavnik, more than 120 remains of small mammals were attributed to the MN9 zone of the Late Miocene (Tortonian); the site yielded remains of Eulipotyphla indet., Prolagus sp., Megacricetodon similis and Miodyromys sp. Two fossil teeth of Talpidae sp. were also recorded at Oplanići.

У раду је дат преглед свих познатих остатака фосилних сисара из неогена околине Краљева. Изоловани примерци фосилних зуба сурлаша (ред Proboscidea) пореклом из седимената Чачанско-краљевачког и Гружанског басена, a које су раније објавили Петронијевић (Petronijević 1956) и Чкоњевић и Радовић (Čkonjević and Radović 2012), поново су описани и испитани у компаративном контексту. Материјал се чува у Народном музеју у Краљеву (NMKVRS) и Природњачком музеју у Београду (NHMBEO). Deinotherium giganteum је посведочен у Адранима наласком левог М3 (NMKVRS.P1) и у Раваници, где су откривени леви p4 (који је данас изгубљен), фрагмент m1, m2 и фрагмент m3 (NHMBEO 11356–11358). На подручју Европе, D. giganteum је пронађен на локалитетима средњо- до касно миоценске старости (тј. у зонама MN7/8–10; Göhlich and Huttunen 2009). Из Богутовца потиче предњи део круне десног m3 типичне морфологије за врсту Gomphotherium angustidens, чији се хроностратиграфски распон у Европи протеже од каснијег дела раног до ранијег дела касног миоцена (тј. MN4-9; Tassy 1996a; Mazo and Van der Made 2012). Међу тзв. „тетралофодонтним” формама, идентификована су два примерка врсте Tetralophodon longirostris: леви М2 из Годачице (NMKVRS. P68) и леви М1 (NHMBEO 113346) са непознате локације (мајдана) у околини Краљева. Остаци врсте T. longirostris се у Европи датују између касног средњег и касног миоцена (MN8-12; Göhlich 1999; Lungu and Obada 2002; Mazo and Van der Made 2010). Из Милочаја потиче десни М3, оригинално одређен као „прелазна форма између Mastodon longirostris Kaup. и M. arvernensis Croiz. et Job.” (Petronijević 1956: 190), а овде је ревидиран као Anancus sp., на основу јасног присуства тзв. ананкоидије (Tobien 1973). Примерак би могао припадати касномиоценској (MN12- 13) врсти Anancus lehmanni или пак A. arvernensis која је врло честа на подручју Европе током плиоцена и раног плеистоцена (MN14 до MNQ17; Konidaris and Roussiakis 2019). Нажалост, примерак из Милочаја је данас изгубљен и познат је само на основу ранијег описа и илустрација (Petronijević 1956). Остаци ситних сисара су до сада идентификовани на три локалитета и истражио их је тим Природњачког музеја у Београду. У Прогорелици су пронађена 23 зуба, међу којима су идентификовани следећи таксони: Eulipotyphla sp.; Rodentia – Eomyops sp., Cricetodon sp. и Megacricetodon sp.; Lagomorpha – Alloptox sp. (један од првих налаза овог азијског рода на територији Балканског полуострва). Претпоставља се да фауна потиче из средњег миоцена (MN6). Из Тавника потиче преко 120 зуба ситних сисара, међу којима су идентификовани Eulipotyphla indet., Prolagus sp., Megacricetodon similis, као и још неидентификована врста пуха Miodyromys sp. (NHMBEO 012121-160); фауна је одређена у касни миоцен (MN9). Из Опланића потичу два зуба Talpidae sp., као и фрагменти кљове и дуге кости удова неидентификованог сурлаша – Proboscidea indet. (Marković 2008; Marković and Milivojević 2010).