Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918)
Serbian intellectual elite on federalistic organization of the Yugoslav state (1914−1918)
Апстракт
Питање државног уређења прве заједнице југословенских народа покретано је већ у првим месецима Великог рата, а потом у расправама које су водили представници владе Краљевине Србије, чланови Југословенског одбора и присталице југословенског уједињења из редова европских, првенствено британских јавних радника. Пуну важност добило је у завршници рата, када је стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца постало готово извесно. Управо у том времену, неколицина српских интелектуалаца почела је да се залаже за федералистичка начела, сматрајући да више одгова рају историјским, политичким, економским и културолошким разликама из међу Јужних Словена. Историографска истраживања показују да су на такве ставове, осим наведених, утицали и други разлози, нарочито искључивост у опозиционом односу према Николи Пашићу и радикалској влади, као и угледање на искуства постојећих федералних држава, превасходно САД и Швајцарске. Развој догађаја пак показао је да су појединци, суочивши се са југословенском ствар...ношћу, релативно брзо одустајали од тадашњих својих идеја.
Question of organization of the fi rst union of Yugoslav peoples was opened already in the fi rst months of the Great War, and then in discussions among representatives of Government of Kingdom of Serbia, members of the Yugoslav Committee and supporters of the Yugoslav unifi cation among European, mainly British, public workers. It reached its full importance towards the end of the war, when creation of the joint state of Serbs, Croats and Slovenes became almost certain. Exactly at that time, some Serbian intellectuals started advocating federalistic principles, believing that they are more suitable to historical, political, economical and cultural diff erences among the South Slavs.Historiographic research shows that such opinions were also aff ected by additional reasons other than the aforementioned ones, especially by tenacity in opposition’s stance towards Nikola Pašić and his Radical party’s government, and by looking up to positive experience in other federal states, especially ...in the USA and Switzerland. Later development showed that some of them, faced with Yugoslav reality, abandoned their ideas relatively quickly.
Кључне речи:
Први светски рат / Краљевина Србија / интелектуална елита / југословенска идеја / државно уређење / централизам / федерализамИзвор:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 97-124Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Институција/група
Istorija / HistoryTY - CONF AU - Radojević, Mira PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13096 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3834 AB - Питање државног уређења прве заједнице југословенских народа покретано је већ у првим месецима Великог рата, а потом у расправама које су водили представници владе Краљевине Србије, чланови Југословенског одбора и присталице југословенског уједињења из редова европских, првенствено британских јавних радника. Пуну важност добило је у завршници рата, када је стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца постало готово извесно. Управо у том времену, неколицина српских интелектуалаца почела је да се залаже за федералистичка начела, сматрајући да више одгова рају историјским, политичким, економским и културолошким разликама из међу Јужних Словена. Историографска истраживања показују да су на такве ставове, осим наведених, утицали и други разлози, нарочито искључивост у опозиционом односу према Николи Пашићу и радикалској влади, као и угледање на искуства постојећих федералних држава, превасходно САД и Швајцарске. Развој догађаја пак показао је да су појединци, суочивши се са југословенском стварношћу, релативно брзо одустајали од тадашњих својих идеја. AB - Question of organization of the fi rst union of Yugoslav peoples was opened already in the fi rst months of the Great War, and then in discussions among representatives of Government of Kingdom of Serbia, members of the Yugoslav Committee and supporters of the Yugoslav unifi cation among European, mainly British, public workers. It reached its full importance towards the end of the war, when creation of the joint state of Serbs, Croats and Slovenes became almost certain. Exactly at that time, some Serbian intellectuals started advocating federalistic principles, believing that they are more suitable to historical, political, economical and cultural diff erences among the South Slavs.Historiographic research shows that such opinions were also aff ected by additional reasons other than the aforementioned ones, especially by tenacity in opposition’s stance towards Nikola Pašić and his Radical party’s government, and by looking up to positive experience in other federal states, especially in the USA and Switzerland. Later development showed that some of them, faced with Yugoslav reality, abandoned their ideas relatively quickly. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918) T1 - Serbian intellectual elite on federalistic organization of the Yugoslav state (1914−1918) EP - 124 SP - 97 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13096 ER -
@conference{ author = "Radojević, Mira", year = "2021", abstract = "Питање државног уређења прве заједнице југословенских народа покретано је већ у првим месецима Великог рата, а потом у расправама које су водили представници владе Краљевине Србије, чланови Југословенског одбора и присталице југословенског уједињења из редова европских, првенствено британских јавних радника. Пуну важност добило је у завршници рата, када је стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца постало готово извесно. Управо у том времену, неколицина српских интелектуалаца почела је да се залаже за федералистичка начела, сматрајући да више одгова рају историјским, политичким, економским и културолошким разликама из међу Јужних Словена. Историографска истраживања показују да су на такве ставове, осим наведених, утицали и други разлози, нарочито искључивост у опозиционом односу према Николи Пашићу и радикалској влади, као и угледање на искуства постојећих федералних држава, превасходно САД и Швајцарске. Развој догађаја пак показао је да су појединци, суочивши се са југословенском стварношћу, релативно брзо одустајали од тадашњих својих идеја., Question of organization of the fi rst union of Yugoslav peoples was opened already in the fi rst months of the Great War, and then in discussions among representatives of Government of Kingdom of Serbia, members of the Yugoslav Committee and supporters of the Yugoslav unifi cation among European, mainly British, public workers. It reached its full importance towards the end of the war, when creation of the joint state of Serbs, Croats and Slovenes became almost certain. Exactly at that time, some Serbian intellectuals started advocating federalistic principles, believing that they are more suitable to historical, political, economical and cultural diff erences among the South Slavs.Historiographic research shows that such opinions were also aff ected by additional reasons other than the aforementioned ones, especially by tenacity in opposition’s stance towards Nikola Pašić and his Radical party’s government, and by looking up to positive experience in other federal states, especially in the USA and Switzerland. Later development showed that some of them, faced with Yugoslav reality, abandoned their ideas relatively quickly.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918), Serbian intellectual elite on federalistic organization of the Yugoslav state (1914−1918)", pages = "124-97", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13096" }
Radojević, M.. (2021). Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918). in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 97-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13096
Radojević M. Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918). in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:97-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13096 .
Radojević, Mira, "Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918)" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):97-124, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13096 .