Ковид-19 у Србији: избегавање ризика и управљање ризиком

Abstract

Начини понашања припадника друштвених група, које су посебно угрожене од неког заразног обољења, а који одражавају њихову свест о томе, али и представљају одраз практичне потребе да се заштите од таквих болести, називају се у социјалној епидемиологији управљањем ризиком, односно стратегијама његовог избегавања. Појава пандемије ковида-19 показала је важност постојања саме идеје о потреби избегавања ризика и управљања њиме, али како су епидемиолошке основе и социјалноепидемиолошке околности битно различите у односу на HIV/AIDS или HCV, на пример, о избегавању ризика и управљању њиме може се говорити као о општедруштвеним идејама и праксама у случају ковида-19.

The behavior of members of social groups who are particularly endangered by an infectious disease, and which reflect their awareness of it, but also represent a reflection of the practical need to protect themselves from such diseases, are called risk management in social epidemiology, i.e. strategies to avoid the risk. The emergence of the Covid-19 pandemic has shown the importance of the very idea of the need to avoid and manage risk, but as epidemiological bases and socio-epidemiological circumstances are significantly different than those in HIV/AIDS or HCV, risk avoidance and management can be discussed as general social ideas and practices in the case of Covid-19.