Saints and Crises: The Cult of St Stephen the First-Crowned in Kočina Krajina (1788-1791) and the Wartime of Serbian Revolution (1804-1815)

Abstract

The history of the relics and the cult of St Stephen the First-Crowned, especially the one from the late 18th and early 19th century, shows how crises can bring about the development of a cult and visual culture that accompanies these processes. Carefully guarded during the wars, from Kočina Krajina up to the Serbian Revolution, the relics of St Stephen the First-Crowned shared an unfortunate fate with the people and its army. By building the old church-folk tradition with new legends about St Stephen the First-Crowned and his relics, the insurgents gradually created a symbol of freedom and the renewal of Serbian statehood out of the first Serbian king. After the final liberation from the Turks, his relics became the most important national relics of the state. Visual culture had its place in all of these developments of his cult.

Нововековна историја моштију и култа Стефана Првовенчаног, посебно с краја 18. и почетка 19. века показује како кризе могу условити и управљати развојем култа и визуелном културом која ове процесе прати. Брижљиво чуване и склањане током ратних дешавања, од Кочине Крајине (1788–1791), па кроз ратни период Српске револуције (1804–1815) мошти Стефана Првовенчаног су делиле худу судбину са народом и војском поставши тако један од важних актера актуелних политичких дешавања. Надограђујући стару црквено-народну традицију новим легендама о Св. Стефану Првовенчаном и његовим моштима за време Првог српског устанка постепено се ствара од првог српског крунисаног краља симбол слободе и обнове српске државности. У то време ће мошти Стефана Првовенчаног попримити статус светитеља заштитника српких устаника и патрона устаничке државе. Његове мошти током ратних криза бивају симбол божје подршке за намере устаника у формирању слободне државе, те њихово измештање са устаничке територије симбоички најављује продубљивање кризе – пропаст, док њихово поновно присуство симболише смиривање ситуације и повраћај божанксе благодати над српским народом. Зато је њихова судбина током ратова била од велике иделошке важности за устанике. По коначном ослобођењу од Турака мошти Св. Стефана Првовенчаног постају најзначајнија национална реликвија земље, оставши то кроз читав 19. век.