Сава Шумановић и нови конструктивни метод у сликарству почетком 1920-их година

Abstract

Место Саве Шумановића у домаћој, српској и југословенској историји уметности, темељно је истражено и чврсто утврђено као изузетно значајно на више планова: како због перманентних, комплексних формалних и семантичких иновација које карактеришу опус овог уметника, тако и због афирмације коју је Шумановићево дело имало у француској уметничкој јавности током 1920-их година, али и на основу специфичне, високе сликарске ерудиције која проговара из његовог уметничког и теоријског рада, што га пласира међу најистакнутије протагонисте модерне уметности код нас. Шумановићево сликарство је од појављивања у југословенској јавности било веома запажено у ликовној критици и уметничкој теорији као репрезентативни пример модерних уметничких стремљења