Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Током међуратног периода, у Београду, престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), дошло је до наглог пораста броја становника као и процеса модернизације, што је проузроковало недостатак стамбеног простора. Ове околности утицале су на даљи развитак форме „београдског стана“, у чијој се специфичној просторној организацији огледа свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Овај рад представља покушај да се закорачи у област изучавања историје ентеријера, као и да се расветли утицај просторних проблема организације стамбеног простора на развој модерног друштва и архитектуре у Београду. Поставља се питање у којој мери је архитектура утицала на потребе човека, а колико су човекови захтеви одређивали простор у којем живи. Анализа конструкције „београдског стана“ третирана је кроз три типолошки различита стамбена објекта: стамбену зграду, пословно-стамбену палату и вилу. Сва три типа објекта различито примењују форму „београдског ст...ана“, али је чињеница да је та форма подједнако била заступљена код стамбених објеката као и код слободостојећих вила. Део рада такође третира и послератну ситуацију, која је обележена променом режима и процесом национализације, која је допринела да се многи станови саграђени током међуратног периода девастирају, преграде, тако да им се промени и наруши првобитна функција и концепт.
Кључне речи:
стамбена архитектура / Београд / 1918-1941Извор:
Наслеђе, 2012, 13, 153-166Издавач:
- Завод за заштиту споменика културе града Београда
Финансирање / пројекти:
- Српска уметност 20. века: национално и Европа (RS-177013)
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Путник, Владана PY - 2012 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4133 AB - Током међуратног периода, у Београду, престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), дошло је до наглог пораста броја становника као и процеса модернизације, што је проузроковало недостатак стамбеног простора. Ове околности утицале су на даљи развитак форме „београдског стана“, у чијој се специфичној просторној организацији огледа свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Овај рад представља покушај да се закорачи у област изучавања историје ентеријера, као и да се расветли утицај просторних проблема организације стамбеног простора на развој модерног друштва и архитектуре у Београду. Поставља се питање у којој мери је архитектура утицала на потребе човека, а колико су човекови захтеви одређивали простор у којем живи. Анализа конструкције „београдског стана“ третирана је кроз три типолошки различита стамбена објекта: стамбену зграду, пословно-стамбену палату и вилу. Сва три типа објекта различито примењују форму „београдског стана“, али је чињеница да је та форма подједнако била заступљена код стамбених објеката као и код слободостојећих вила. Део рада такође третира и послератну ситуацију, која је обележена променом режима и процесом национализације, која је допринела да се многи станови саграђени током међуратног периода девастирају, преграде, тако да им се промени и наруши првобитна функција и концепт. PB - Завод за заштиту споменика културе града Београда T2 - Наслеђе T1 - Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда EP - 166 IS - 13 SP - 153 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4133 ER -
@article{ author = "Путник, Владана", year = "2012", abstract = "Током међуратног периода, у Београду, престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), дошло је до наглог пораста броја становника као и процеса модернизације, што је проузроковало недостатак стамбеног простора. Ове околности утицале су на даљи развитак форме „београдског стана“, у чијој се специфичној просторној организацији огледа свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Овај рад представља покушај да се закорачи у област изучавања историје ентеријера, као и да се расветли утицај просторних проблема организације стамбеног простора на развој модерног друштва и архитектуре у Београду. Поставља се питање у којој мери је архитектура утицала на потребе човека, а колико су човекови захтеви одређивали простор у којем живи. Анализа конструкције „београдског стана“ третирана је кроз три типолошки различита стамбена објекта: стамбену зграду, пословно-стамбену палату и вилу. Сва три типа објекта различито примењују форму „београдског стана“, али је чињеница да је та форма подједнако била заступљена код стамбених објеката као и код слободостојећих вила. Део рада такође третира и послератну ситуацију, која је обележена променом режима и процесом национализације, која је допринела да се многи станови саграђени током међуратног периода девастирају, преграде, тако да им се промени и наруши првобитна функција и концепт.", publisher = "Завод за заштиту споменика културе града Београда", journal = "Наслеђе", title = "Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда", pages = "166-153", number = "13", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4133" }
Путник, В.. (2012). Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда. in Наслеђе Завод за заштиту споменика културе града Београда.(13), 153-166. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4133
Путник В. Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда. in Наслеђе. 2012;(13):153-166. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4133 .
Путник, Владана, "Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда" in Наслеђе, no. 13 (2012):153-166, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4133 .