Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може
Authors
Павловић-Бабић, ДрагицаContributors
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитетаобразовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спори пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандардаза крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа закрај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концептревидира због прилагођавања међународним, државним и локалнимтрендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као иостали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметнимприступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција(...Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већиз датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасноје да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат сумеђусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за појединеобразовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овограда односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовнихстандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује уодносу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентнеформе и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем сеформира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многихврста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, имасмисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користилиобразовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требалода испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њиховуформулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којојмери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекстау којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.
Keywords:
образовни стандарди / настава / квалитет постигнућа ученика / TIMSS 2019Source:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 14-23Publisher:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200018 (Institute for Educational Research, Belgrade) (RS-MESTD-inst-2020-200018)
- 404-02-42/2018-17
- Identification, measurement and development of the cognitive and emotional competences important for a Europe-oriented society (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179018)
Note:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Institution/Community
Psihologija / PsychologyTY - CONF AU - Павловић-Бабић, Драгица PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/527 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4158 AB - Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитетаобразовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спори пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандардаза крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа закрај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концептревидира због прилагођавања међународним, државним и локалнимтрендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као иостали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметнимприступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већиз датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасноје да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат сумеђусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за појединеобразовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овограда односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовнихстандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује уодносу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентнеформе и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем сеформира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многихврста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, имасмисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користилиобразовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требалода испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њиховуформулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којојмери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекстау којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може EP - 23 SP - 14 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4158 ER -
@conference{ author = "Павловић-Бабић, Драгица", year = "2021", abstract = "Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитетаобразовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спори пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандардаза крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа закрај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концептревидира због прилагођавања међународним, државним и локалнимтрендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као иостали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметнимприступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већиз датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасноје да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат сумеђусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за појединеобразовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овограда односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовнихстандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује уодносу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентнеформе и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем сеформира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многихврста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, имасмисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користилиобразовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требалода испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њиховуформулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којојмери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекстау којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може", pages = "23-14", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4158" }
Павловић-Бабић, Д.. (2021). Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 14-23. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4158
Павловић-Бабић Д. Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:14-23. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4158 .
Павловић-Бабић, Драгица, "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):14-23, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4158 .