Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може

Abstract

Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитетаобразовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спори пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандардаза крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа закрај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концептревидира због прилагођавања међународним, државним и локалнимтрендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као иостали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметнимприступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већиз датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасноје да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат сумеђусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за појединеобразовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овограда односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовнихстандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује уодносу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентнеформе и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем сеформира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многихврста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, имасмисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користилиобразовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требалода испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њиховуформулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којојмери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекстау којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.