On Death and Dying in Medieval Serbia. Written Sources and Visual Culture

Abstract

Textual and visual evidence is plentiful for the study of issues related to death and dying in medieval Serbia. Being a part of the Christian Orthodox Byzantine oikoumene, all rites and rituals pertaining to death, dying, burial and remembrance in medieval Serbia must firstly and necessarily, although not exclusively nor too insistently, be regarded within that context. The particularities and specificities brought on, on the one hand, by the multiculural and multiconfessional affiliation of the population which made up the society of medieval Serbia, and, on the other, by the enduring remnants of Slavic pagan funerary practices and beliefs particularly among the majority rural Orthodox population should always be kept in mind. This text offers an overview and insight into the sophisticated rhetoric of death and dying in both the written sources and visual material related to funeral art in medieval Serbia that should be the subject of further research.

Српски средњовековни писани извори и визуелна култура нуде изванредну грађу за познавање и разумевање свих аспеката смрти и умирања у средњовековној Србији. Будући део и баштиник византијске православне богослужбене традиције и вербо-визуелне културе, и овај део српске средњовековне културе треба свакако разматрати у том контексту. Мора се, међутим, узети у обзир и неправославно, католичко, становништо – нарочито у градовима на приморју али и у централним областима српске средњовековне државе, као и стара предхришћанска пракса и веровања која у свом христијанизованом виду живе у православној популацији, нарочито у руралним областима. Софистицирану реторику смрти и умирања у средњовековној Србији која је предмет овог текста свакако у будућности треба даље проучавати и то управо кроз међусобну повезаност вербалног, литерарног, и слике, визуелног.