Vršnjački odnosi između domicilne i dece migranata u školama u Srbiji

Abstract

Cilj istraživanja bio je da ispita način na koji se formiraju vršnjački odnosi između domicilne dece i dece migranata u školama u Srbiji i da se proces integracije dece migranata u škole u Srbiji osvetli iz perspektive i na osnovu neposrednog iskustva dece. U istraživanju je korišćena i kvantitatvna i kvalitativna metodologija: socijana distanca je ispitivana adaptiranom Bodardusovom skalom, realizovane su fokus grupe sa decom migrantima, a od domicilne dece su prikupljeni i analizirani narativi o interakciji sa učenicima migrantima i narativi u vidu pisma fiktivnom učeniku iz Srbije u čiju će školu učenici migranti tek da krenu. Učestvovali su učenici iz četiri beogradske škole: 35 učenika migranata, 224 domicilnih učenika – 2017. godine njih 128 je ispitano skalom socijalne distance, 2018. godine njih 98 je popunilo Skalu i napisalo narative. Nalazi koji se odnose na socijalnu distancu pokazuju da je najveća distanca prema Romima, a ne prema učenicima migrantima. Iako je distanca prema migrantima statistički značajno veća nego prema Srbima, distanca prema romskim učenicima je statistički značajno veća od distance prema migrantima. Fokus grupne diskusije sa učenicima migrantima ukazale su na znatnu razliku u perspektivama starijih i mlađih učenika. Mlađi učenici se u školi osećaju prijatno, na časovima im je zanimljivo, vole mnoge školske predmete i učestvuju u aktivnostima sa domicilnim učenicima u školi. Stariji učenici, međutim, izražavaju nezadovoljstvo obrazovnom i socijalnom integracijom. Iz njihove perspektive, jezička barijera na nastavi je veliki problem, te je razumevanje kako sa nastavnicima, tako i sa domicilnim učenicima izrazito otežano. Narativi domicilnih učenika o jednom školskom događaju otkrivaju različite odnose između ove dve grupe učenika. Dok se u manjem broju narativa eksplicitno pominju konflikti, dominantan je diskurs prihvatanja i uklapanja, prijateljstva, podrške i pomaganja, učešća u zajedničkim aktivnostima, uz izražene emocije zadovoljstva ali i tuge zbog teških životnih okolnosti učenika migranata i očekivanog rastanka sa njima. Narativi domicilnih učenika u obliku pisma fiktivnom učeniku iz Srbije, u kojima se mogu naći saveti o tome kako se treba ponašati i šta treba raditi kada u njihovu školu krenu učenici izbeglice, artikulisani na osnovu sopstvenog iskustva u sličnoj situaciji, posebno su zanimljivi. U ovim pismaima dominantne su teme prevazilaženja predrasuda, demaskiranja stereotipa i izgradnje interkulturne osetljivosti.