АКТИВНО СТАРЕЊЕ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА -19: КРЕИРАЊЕ НОВИХ АКТИВНОСТИ

Abstract

У раду се бавимо могућностима за активно старење старијих особа из Београда у време пандемије ковида-19, кроз одржавање дотадашњих активности (менталних и физичких) и креирање нових „пандемијским условима прилагођеним” делањима. Одржавање свакодневних ритуала, домаћинства, социјалних односа, као и организација слободног времена у условима потпуног затварања, а и касније, захтевали су значајне промене које није било могуће остварити без улагања додатних менталних снага и развијене имагинације. Испитаници, њих 25, старости од 70 до 93 године, суочили су се са стресним околностима изазваним пандемијом, а посебно потпуним затварањем. Захваљујући „солидној” материјалној ситуацији и условима становања, живљењу у кући са двориштем и поседовању викендица, доброј образовној структури, као и развијеној социјалној мрежи, старији су успели да наставе са активним животом „прилагођеним кућним условима”. То није било нимало лако, али је, захваљујући претходним искуствима суочавања са стресним животним догађајима и њиховој резилијентности, период потпуног затварања остао упамћен по различитим активностима захваљујући којима активно старење није било потпуно прекинуто. Ослањајући се искључиво на личне снаге, без значајне институционалне помоћи, старији су остали задовољни собом и својим функционисањем, не сматрајући се вулнерабилнијим од других старосних категорија.

In this paper, we deal with the possibilities for active aging of the elderly from Belgrade during the Covid-19 pandemic, through the maintenance of previous activities (mental and physical) and the creation of new actions “adapted to the pandemic conditions”. Maintaining daily rituals, household, social relations as well as the organization of free time in conditions of lockdown, and even later, required significant changes that could not be achieved without the investment of additional mental strength and developed imagination. Respondents, 25 of them, aged 70 to 93, faced stressful circumstances caused by the pandemic, especially during the “complete lockdown”. Thanks to the “solid” financial and living situation, living in a house with a yard or owning cottages, a good educational structure, as well as a developed social network, the elderly managed to continue their active life “adapted to home conditions”. It was not easy at all, but thanks to previous experiences of dealing with stressful life events and their resilience, the period of complete lockdown was remembered for various activities thanks to which active aging was not completely stopped. Relying exclusively on personal strength, without significant institutional assistance, the elderly remained satisfied with themselves and their functioning, not considering themselves more vulnerable than other age categories.