Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement

Abstract

The inhabitants of Dubrovnik played an important role in the development of long-distance trade not only in the Balkans, but in other places as well. The cities along the southern Hungarian border were also within the scope of Dubrovnik’s merchants, and thanks to their activities in this area, trade flourished between the Dubrovnik (Ragusan) littoral and the lower Sava and Danube regions. From the fourteenth century onwards, these merchants played a crucial role in the development of trade in these areas and most trade was conducted through them. They supplied the cities along the lower Sava and the Danube Rivers with a variety of goods, but most often dealt in cloth. This was particularly apparent during the Despotate, when Belgrade and Smederevo were devel oped cities full of wealthy nobles who dressed in fine fabrics imported from Dubrovnik. Dubrovnik’s merchants long dominated trade in these areas. However, the arrival of the Ottomans and the wars they waged in the lower Sava and Danube regions often caused considerable damage to their commercial endeavors

Важну улогу у развоју транзитне трговине на Балкану, али и шире, су имали становници Дубровника. Доба највећег интензитета дубровачке трговине пада у период од XIII до XV века, у доба када је у српској држави цветало рударство, привредна грана која је у великој мери повезала ова два друштва и омогућила им узајамну корист. Градови у Посавини и Подунављу су такође били у домену дубровачког пословања, те се захваљујући њиховој делатности и на овим просторима развила интензивна трговина. Они су и ту оснивали колоније у складу са својим потребама. Најпре су се настанили у Митровици, затим у Ковину и Београду, а потом и у Смедереву. Било их је у другим местима као што је Илок. На овим просторима су били присутни већ од XIII века. У трговини која се обављала на овој релацији учествовали су чланови познатих властеоских породица Растић, Петрања, Рањина, Менчетић, Кашица, Пуцић, Гучетић, Соркочевић, Гундулић, Лукаревић, Бунић, Катена, Бобаљевић, Цријевић, Ђорђић, Градић као и многи пучани. Главну спону у привредном смислу између градова на јужној граници Угарске, пре свега Митровице, Илока, Ковина, Београда и Смедерева и Приморја, су чинили дубровачки трговци. Они су од XIV века били кључан фактор за развој трговине на овој релацији, те се њиховим посредством обављао највећи део трговине. Снабдевали су градове на Сави и Дунаву разном робом, али су највише доносили тканине. То је посебно уочљиво у доба постојања Деспотовине, када су Београд и Смедерево били развијени градови, те се у њима окупљало богато племство које се облачило у фине тканине које су Дубровчани доносили. Дубровачки трговци су у дугом периоду имали доминантну улогу у размени на овим просторима, а на штету им је врло често ишао ратни вихор који је захватао Посавину и Подунавље доласком Турака. Из тог разлога интегративни процеси често су нарушавани и због тога степен трговачке размене није био на нивоу западноевропског, али свакако је представљао важан оквир за развитак пограничних области Угарске и Србије. Велико искуство које су Дубровчани уносили у своје трговачке и политичке послове на Балкану давало је снагу Граду под Светим Срђем да и после пада Србије (1459) и Угарске (1526– 1541), настави да игра трговачку и посредничку улогу и у периоду највеће експанзије Османлија. Посавина и Подунавље наставиће да живе у Османском систему трговачких и привредних веза, све до Карловачког мира и експанзије Хабзбуршке монархије која ће на темељима старих веза изгради нове путеве трговине и интеграције Централне и Југоисточне Европе.