Efekat eksperimentalnog konteksta na obradu višeznačnih reči

Abstract

Prvim istraživanjima efekta višeznačnosti reči u srpskom jeziku, potvrđeni su nalazi dobijeni u engleskom jeziku – polisemične reči se obrađuju brže od jednoznačnih reči, a homonimi se obrađuju sporije od jednoznačnih reči. Ovakvi rezultati tumačeni su konekcionističkim modelom koji je prednost polisemije objašnjavao time što su značenja takvih reči široko distribuirana i preklopljena, što dovodi do facilitacije i bržeg dostizanja praga aktivacije – kraćeg vremena reakcije. Sa druge strane, manja brzina obrade homonima objašnjava se time što su predstave značenja razdvojene, što dovodi do kompeticije i težeg dostizanja praga aktivacije na ortografskom nivou. Strana istraživanja su potvrdila ovaj fenomen u jednom eksperimentu, dok je u srpskom jeziku to pokazano u dva istraživanja. U eksperimentu u kojem su istovremeno izlagani homonimi, jednoznačne i polisemične reči nije zabeležen efekat višeznačnosti. Stoga je cilj ovog istraživanja bio da eksplicitno proveri uticaj eksperimentalnog konteksta na obradu dve vrste višeznačnosti. To je učinjeno tako što je svaka vrsta višeznačnih reči izlagana u bloku, a variran je redosled blokova. Ukrštanjem redosleda polisemije i homonimije (HP/PH) sa pozicijom bloka jednoznačnih reči (početak/kraj) dobijene su četiri kombinacije redosleda blokova – HPJ, PHJ, JHP i JPH. Radi poređenja sa ranijim nalazima, u zadatku leksičke odluke, u svakom bloku prikazani su stimulusi koji su prikazani u prethodnim istraživanjima. Ključni test ticao se postojanja razlika u efektima dve vrste višeznačnosti u zavisnosti od redosleda njihovog izlaganja (odnosno interakcije između vrste višeznačnosti i redosleda blokova). U analizi po ispitanicima, dobijen je očekivani poredak tri vrste višeznačnosti (F(2, 122) = 3.08, p < .05), dok u analizi po stimulusima taj efekat nije zabeležen (F(2, 90) = .72, p > .05), ali je dobijen očekivan trend. Najvažnije, interakcija redosleda HP blokova i višeznačnosti pokazala se značajnom u analizi po stimulusima (F(2, 90) = 4.03, p < .05). U slučaju HP redosleda zabeležen je samo inhibirajući efekat homonimije, dok je u slučaju PH redosleda, zabeležen samo facilitatorni efekat polisemije. U analizi po ispitanicima ova interakcija se nije pokazala značajnom (F(2, 122) = 1.15, p > .05) iako je dobijen isti trend kao i u drugoj analizi. Ovakvi rezultati demonstriraju uticaj eksperimentalnog konteksta na ispoljavanje efekta višeznačnosti reči na način koji, prema našem saznanju, ne može da se objasni nijednim od aktuelnih modela.