Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century
Територијална подела и представници локалне управе у средњовековној босанској држави у 13. и 14. веку
Апстракт
Th is paper studies the formation and geographic volume of the lands out of
which the medieval Bosnian state consisted of, as well as the way of formation and
disappearance of certain lands, which could be seen from the title of the Bosnian
rulers during the 13th and 14th century. Th e importance of the land of Bosnia, as
the oldest and most signifi cant Bosnian state, has been specially emphasized. Th e
role of land as an administrative unit headed by the duke or knez has been also
emphasized. In that particular sense, the most important were Bosnia, Usora and
Donji Kraji, which had the most developed administration.
Земље које ће од 12. до 15. века сачињавати босанску државу настајале
су на различите начине и у различито време. Најстарије (Босна, Доњи Краји,
Усора и Соли) су формиране у 11. и 12. веку и на њихово образовање је утицало
политичко организовање и постојање удеоних кнежевина у 12. и 13. веку, као
и организовање угарске бановине на северу. Име земље Босне се временом
проширило и на целину државне територије. Ширењем територије босанска
дражава је обухватила и неке старе историјске области (Хум, Травунија), а и
земље Дрину и Лим. У интитулацијама босанских владара остала је Хумска земља,
а у титули Косача земља Дрина. Травунија и Лим су се утопиле у нове управне
јединице земље Приморје и Подриње, али оне нису успеле да изграде јак управни
апарат, па су остале у сенци старијих земаља.
Анализом сведока у босанским повељама утврдјено је да су најчвршће
организовану земаљску управу имале земље Босна, Усора, Западне стране и
Хум. На челу њихове управе стајао је земаљски војвода и... земаљски кнез. Они су
представници локалне управе и њени главни носиоци. Земље као сто су Доњи
Краји, Подриње нису имале тако чврсто организовану управу, па су у појединим
периодима биле подчињаване управи других земаља. У 15. веку војводе потискују
кнежеве у други план. Поред земаљског војводе у босанској држави се од 1332.
јавља и титула великог војводе коју носи Владислав Галешић.
Кључне речи:
land / administration / Bosnia / Usora / Donji Kraji / duke / knez / zemlja / uprava / Bosna / vojvodaИзвор:
Beogradski istorijski glasnik, 2010, 1Издавач:
- Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu
Финансирање / пројекти:
- Насеља и становништво српских земаља у позном средњем веку (14 - 15. век) (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177010)
Напомена:
- Stariji brojevi Beogradskog istorijskog časopisa su dostupni na sajtu fakulteta https://www.f.bg.ac.rs/istorija/big http://147.91.75.9/manage/shares/BIG/BIG_01_2010.pdf
Институција/група
Istorija / HistoryTY - JOUR AU - Mišić, Siniša PY - 2010 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4708 AB - Th is paper studies the formation and geographic volume of the lands out of which the medieval Bosnian state consisted of, as well as the way of formation and disappearance of certain lands, which could be seen from the title of the Bosnian rulers during the 13th and 14th century. Th e importance of the land of Bosnia, as the oldest and most signifi cant Bosnian state, has been specially emphasized. Th e role of land as an administrative unit headed by the duke or knez has been also emphasized. In that particular sense, the most important were Bosnia, Usora and Donji Kraji, which had the most developed administration. AB - Земље које ће од 12. до 15. века сачињавати босанску државу настајале су на различите начине и у различито време. Најстарије (Босна, Доњи Краји, Усора и Соли) су формиране у 11. и 12. веку и на њихово образовање је утицало политичко организовање и постојање удеоних кнежевина у 12. и 13. веку, као и организовање угарске бановине на северу. Име земље Босне се временом проширило и на целину државне територије. Ширењем територије босанска дражава је обухватила и неке старе историјске области (Хум, Травунија), а и земље Дрину и Лим. У интитулацијама босанских владара остала је Хумска земља, а у титули Косача земља Дрина. Травунија и Лим су се утопиле у нове управне јединице земље Приморје и Подриње, али оне нису успеле да изграде јак управни апарат, па су остале у сенци старијих земаља. Анализом сведока у босанским повељама утврдјено је да су најчвршће организовану земаљску управу имале земље Босна, Усора, Западне стране и Хум. На челу њихове управе стајао је земаљски војвода и земаљски кнез. Они су представници локалне управе и њени главни носиоци. Земље као сто су Доњи Краји, Подриње нису имале тако чврсто организовану управу, па су у појединим периодима биле подчињаване управи других земаља. У 15. веку војводе потискују кнежеве у други план. Поред земаљског војводе у босанској држави се од 1332. јавља и титула великог војводе коју носи Владислав Галешић. PB - Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu T2 - Beogradski istorijski glasnik T1 - Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century T1 - Територијална подела и представници локалне управе у средњовековној босанској држави у 13. и 14. веку IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708 ER -
@article{ author = "Mišić, Siniša", year = "2010", abstract = "Th is paper studies the formation and geographic volume of the lands out of which the medieval Bosnian state consisted of, as well as the way of formation and disappearance of certain lands, which could be seen from the title of the Bosnian rulers during the 13th and 14th century. Th e importance of the land of Bosnia, as the oldest and most signifi cant Bosnian state, has been specially emphasized. Th e role of land as an administrative unit headed by the duke or knez has been also emphasized. In that particular sense, the most important were Bosnia, Usora and Donji Kraji, which had the most developed administration., Земље које ће од 12. до 15. века сачињавати босанску државу настајале су на различите начине и у различито време. Најстарије (Босна, Доњи Краји, Усора и Соли) су формиране у 11. и 12. веку и на њихово образовање је утицало политичко организовање и постојање удеоних кнежевина у 12. и 13. веку, као и организовање угарске бановине на северу. Име земље Босне се временом проширило и на целину државне територије. Ширењем територије босанска дражава је обухватила и неке старе историјске области (Хум, Травунија), а и земље Дрину и Лим. У интитулацијама босанских владара остала је Хумска земља, а у титули Косача земља Дрина. Травунија и Лим су се утопиле у нове управне јединице земље Приморје и Подриње, али оне нису успеле да изграде јак управни апарат, па су остале у сенци старијих земаља. Анализом сведока у босанским повељама утврдјено је да су најчвршће организовану земаљску управу имале земље Босна, Усора, Западне стране и Хум. На челу њихове управе стајао је земаљски војвода и земаљски кнез. Они су представници локалне управе и њени главни носиоци. Земље као сто су Доњи Краји, Подриње нису имале тако чврсто организовану управу, па су у појединим периодима биле подчињаване управи других земаља. У 15. веку војводе потискују кнежеве у други план. Поред земаљског војводе у босанској држави се од 1332. јавља и титула великог војводе коју носи Владислав Галешић.", publisher = "Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu", journal = "Beogradski istorijski glasnik", title = "Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century, Територијална подела и представници локалне управе у средњовековној босанској држави у 13. и 14. веку", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708" }
Mišić, S.. (2010). Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century. in Beogradski istorijski glasnik Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu.(1). https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708
Mišić S. Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century. in Beogradski istorijski glasnik. 2010;(1). https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708 .
Mišić, Siniša, "Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century" in Beogradski istorijski glasnik, no. 1 (2010), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4708 .