Izveštaj roditelja kao izvor podataka o ranom razvoju dečijeg govora

Abstract

Izveštaj roditelja/staratelja značajan je izvor informacija o razvoju, i nezaobilazan je element u svakom postupku procenei dijagnostike dečjeg razvoja. Mekartur-Bejts inventar komunikacionog razvoja (MacArthurBates Communicative Development Inventories – CDIs) spada u one instrumente koji izveštaj roditelja koriste kao osnovno sredstvo u proceni razvoja govora i komunikacije. Adaptacija ovog instrumenta za srpski jezik pokrenula je neka od pitanja validnosti inventara namenjenog roditeljima. Cilj:U ovom radu prikazujemo rezultate preliminarne provere validnosti prve adaptirane verzije Mekartur-Bejts inventara za srpski jezik. Provera je rađena za dva inventara ovog instrumenta: Reči i gestovi (CDI I) za uzraste 8-18 meseci namenjenog proceni razvoja rečnika i simboličke funkcije i komunikacije,i Reči i rečenice (CDI II) za uzraste 16-30 meseci namenjenog proceni gramatičkog (morfološkog i sintaksičkog) razvoja. Adaptacijaoba inventara (CDI I i CDI II) urađena je u dve verzije srpskog jezika, ekavskoj i ijekavskoj, pa je tako planirana i evaluacija. Metod:Organizovane su četiri fokus grupe sa majkama dece odgovarajućeg uzrasta. Cilj razgovora bio je da se proveri koliko su upitnici razumljivi, da li majke shvataju šta se od njih očekuje, koliko su sigurne u davanju odgovora, koji delovi uputnika su teži, a koji lakši, da li treba nešto izmeniti/izbaciti/dodati. Rezultati: Pokazalo se da pojedini segmenti upitnika funkcionišu vrlo dobro – stavke se lako prepoznaju u rečniku i ponašanju, i jednostavno se razlikuju od onih čija pojava nije prisutna kod deteta. Međutim, postoje i problematični segmenti inventara (morfološki i sintaksički razvoj) koji od roditelja zahtevaju posebnu vrstu pažnje ili kompetenciju koju možda ne poseduju.Roditelji su svesni značenja detetovih reči i iskaza, ali se teže fokusiraju na formalne aspekte komunikacije, i zbog toga često nisu u stanju da validno izveštavaju o prisustvu ili odsustvu pojedinih gramatičkih obeležja. Zaključak:Rezultati su istakli problem validnosti roditeljskog izveštaja o komunikacionom razvoju i razlike koje pojedini aspekti toga razvoja imaju u pogledu dostupnosti i pouzdanosti procene. Roditeljsko izveštavanje o morfološkim i sintaksičkim aspektima dečjih iskaza manje je pouzdano, nego o semantičkim aspektima razvoja, tako da se u daljem radu na adaptaciji i konstrukciji ovog instrumenta o tome posebno vodilo računa.