Емоције као психолошка подлога за производњу рата: пример оружаних сукоба у бившој СФРЈ

Abstract

Ратови и оружани сукоби се обично разматрају у контексту друштве- но-историјских процеса, економских интереса и политичких амбиција одређе- них социјалних група и партија, које желе да освоје власт. Ретко се отворено

поставља питање социјално-психолошких, а посебно емоционалних фактора, који непосредно детерминишу понашање људи (војника и цивила) у рату, што може значајно да утиче на карактер и исход рата. Након искуства из Првог и Другог светског рата, сматрало се да је завршено са великим ратовима, да је успостављена равнотежа снага, стабилност и мир у свету, а посебно у Европи и на Балкану. Међутим, ратни догађаји у бившој Југославији и слични сукоби који су се на прелому два века десили у свету, открили су старе геополитичке интересе, повредили старе ране и изазвали нове омразе, страхове и облике агресивности какви се нису могли очекивати. Због тога се све више говори о геополитици емоција и проблемима културног идентитета, као факторима историје који се појављују у процесу глобализације. Чини нам се да такав приступ има основа, јер узима у обзир митове, мржњу, предрасуде, страхове, наде и очекивања, као психолошке факторе који снажно делују на понашање људи, а посебно у грађанским ратовима, као што је то био случај и са ратом на просторима бивше Југославије. За покретање емоција као

психолошке подлоге рата, користе се масовни медији и модерна средства ко- муникације, укључујући и специјалне психолошке операције, тако да се данас оправдано може говорити о производњи рата, а не о спонтаном избијању рата. То значи да се рат може посматрати и као нека врста индустрије, чији су главни производи смрт и профит, што представља највећу опасност за човечанство у будућности.

Wars and armed conflicts are usually considered in the context of socio-historical

process, economic interests or political ambitions of certain social groups and par- ties who wish to seize power. Rarely openly are questioned the social-psychological,

particularly emotional factors, which directly determine the behavior of people (soldiers and civilians) in the war, which may significantly affect the nature and outcome of the war. After the experience of the 1st and 2nd world war, it was considered that the great wars period has ended and the balance of power, stability and peace in the world was established, especially in Europe and in the Balkans. However, the war in the former Yugoslavia and similar conflicts that occurred in the world, revealed the old geo-political interests, hurt old wounds and caused new hatred, fears and the forms of aggression that could not be expected. That is the reason why more and more is

spoken about geo-politics of emotions and issues of cultural identity, as well as fac- tors of history that emerged in the process of globalization.

It seems that this approach has ground, because it takes into account the myths,

hatred, prejudices, fears, hopes and expectations, as well as the psychological fac- tors that strongly affect people’s behavior, particularly in civil wars, as it was in the

case of the former Yugoslavian war. To trigger emotions as the basis of psychological warfare, the mass media are used and modern means of communication, including special psychological operations, so that nowadays it could rather be spoken about the production of war, then the spontaneous outbreak of war. This means that the war is transformed into a form of industry, whose main products are death and profit, which represents a major threat in the future.