Етнонационалистички наративи у историјским делима српских, хрватских и бошњачких академика

Abstract

The dissolution of Yugoslavia is an example of how radical transformation of the past could be intertwined with violent conflict, which led to mass destruction and atrocities in the Western Balkan region, leaving consequences even today. Scholars, especially the ones who are members of prestigious national academies, should enlighten the political abuse of history as it contrasts scientific rigour. However, circumstances of war and rising tensions influence every member of society, including social scientists. Therefore, our aim was to investigate the implications for intergroup relations of “new” ethnonational narratives in the scientific works of Serbian, Croatian and Bosniak members of national academies. In this case study, we used qualitative content analysis of three books (one for each ethnic group), which were selected due to their relevance for the history of relations between three ethnic groups and representativity for ethnonational narratives. The analytical framework was based on Bar-Tal’s (2007) theory about sociopsychological foundations of conflict which assumes a specific organization of collective memory developed during the war that poses an obstacle to reconciliation after an official peace agreement. Thus, the codes used were: 1) justness of in-group goals (in-group goals and ways of attaining them in the past are justified and claimed existential, while out-group goals are rejected and criticized); 2) delegitimization of out-group (emphasis is placed on historical representations which depict outgroups as negative and inhuman, including their traits, intentions and deeds); 3) victimization of in-group (ingroup is depicted as a historical victim of rival out-groups with emphasis on strong and exaggerated depictions of killings, oppression, destruction); 4) positive ingroup image (the exclusive emphasis is on the historical representations of exaggerated in-group positive traits, intentions and deeds). Results showed that four themes of socio-psychological ‘infrastructure’ of conflict are present in the selected academic works. Among all authors, the justness of in-group goals and delegitimization of the out-group dominate the text. On the other hand, examples of critical analysis of the in-group and its goals, as well as examples of the positive image of the ethnic out-groups and acknowledging their victims are almost absent. In rare cases when such themes are mentioned, it is with a function to discredit and relativize them. Hence, the case study shows how ethnonational narratives, even in works of academics from different ethnic groups, could contribute to creating and maintaining the sociopsychological infrastructure of conflict. We discuss the responsibility of social scientists, national scientific institutions and guidelines for liberating historical science from political manipulation.

Распад Југославије је пример како радикална трансформација прошлости може бити уско увезана са насилним конфликтом, који је причинио огромну штету народима ових простора и чије се последице осећају и данас. Од друштвених научника, а посебно чланова престижних националних академија, очекује се да расветле покушаје политичке злоупотребе историје, али клима рата некада може да утиче да друштвена интелигенција управо допринесе (зло)употреби исте. Последично, циљ истраживања био је да испитамо какве импликације по међугрупне односе имају „нови“ етнонационалистички наративи у историјским делима српских, хрватских и бошњачких чланова националних академија. У овој студији случаја, као аналитички оквир кориситили смо Бар-Талову (Bar-Tal, 2007) теорију о социо-психолошким основама конфликта, која претпоставља специфичну организацију колективног сећања развијену током рата, а која потом омета процес помирења. Користили смо квалитативну анализу садржаја три дела која смо одабрали као репрезентативне примере за етнонационалистички наратив сваке од етничких група. Резултати показују да су теме социо-психолошке „инфраструктуре“ конфликта - оправданост циљева сопствене групе, позитивна слика сопствене групе, делегитимизација друге групе, виктимизација сопствене групе – присутне у анализираним академским делима. Код свих аутора посебно доминирају теме у вези са делегитимизацијом друге етничке групе и њених циљева/деловања. Са друге стране, примери критичког сагледавање сопствене групе и њених циљева, односно позитивне слике других етничких група и помињање њихових жртава скоро потпуно су одсутни. Дакле, студија случаја приказује на који начин етнонационалистички наративи у делима академика различитих етничких заједница могу допринети градњи и одржавању социо-психолошке инфраструктуре конфликта. На крају, дискутујемо о одговорности научника, националних научних институција и смерницама за ослобађање историјске науке од политичко-идентитетске манипулације.