Од узора до инструмента: Сава Шумановић и уметничко-теоријски универзум Андреа Лота (1921–1924)

Abstract

Први боравак Саве Шумановића у Паризу, између 1920. и 1921. године, обележен је његовим тромесечним образовањем у атељеу француског уметника, писца о уметности и педагога, Андреа Лота (André Lhote). И након периода формалног школовања код Лота и повратка у Загреб 1921. године, Шумановић је наставио да прати Лотово стваралаштво и теоријски рад. Искуство образовања код Лота за Шумановића је имало формативан значај што се види, како из трансформације његовог уметничког приступа, тако и из теоријских текстова које он пише 1921. и 1924. године. Циљ рада је да допринесе прецизнијем разумевању значаја које је образовање код Лота имало на Шумановићев уметнички развој, односа који је Шумановић имао са Лотом као менторском фигуром и начина на који је Лот усмерио Шумановићеву уметничку и теоријску праксу. У том смислу, фокус анализе је на вези између, с једне стране, Лотовог уметничког модела и теоријског система и, с друге стране, Шумановићевих дела и теоријских текстова насталих између 1921. и 1924. године, односно између године у којој је Шумановић боравио у Лотовој школи, редефинисао своју уметничку оријентацију и написао свој први теоријски текст, и оне током које објављује своје текстове „Сликар о сликарству” и „Зашто волим Пусеново сликарство”.