Од комичног хапшења до скупштинске трагедије: Слика Стјепана Радића у београдској грађанској штампи (1925–1928)

Abstract

Стјепан Радић (1871–1928), вођа Хрватске (републиканске) сељачке странке, 1925. године признао је Видовдански устав, и укључио се у парламентарни живот Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након вишегодишњег отпора. У овом раду биће представљена и анализирана променљива слика Стјепана Радића у београдској грађанској штампи од Радићевог повратка у земљу 1925. године, преко његовог министарског мандата, до атентата у Народној скупштини и Радићеве смрти која је наступила недуго затим. Циљ је био да се анализом дискурзивних пракси у кључним тренуцима политичке кризе уочи однос писаних медија према најистакнутијем представнику хрватских бирача, када је он био у опозицији и када је био на власти.

This paper analyzes the image of Stjepan Radić, the leader of the Croatian (Republican) Peasant Party, in the Belgrade bourgeois press (1925–1928). Radić’s image had been abruptily changed because he 1) was arrested for connections with the Soviet Union (January 1925); 2) abruptly changed his policies and recognized the Constitution and the Karađorđević dynasty (March 1925); 3) died as a consequence of an assassination in the Parliament. Analyzing the image of Radić made media’s discursive practices in moments of crisis understandable. The case of Radić had shown that a short period of time is sufficient for abrupt image changes in a society with limited freedom of press. It has also shown the harmful effects of bourgeois interest groups on the freedom of expression