Značaj seksualnog obrazovanja

Abstract

Shvaćeno najšire, seksualno obrazovanje se bavi pitanjima koja se odnose na ljudsku seksualnost, ključujući emotivne odnose, anatomiju reproduktivnih organa, seksualnu aktivnost, seksualnu orijentaciju, rodni identitet, rodne uloge, kontracepciju, reprodukciju, reproduktivno zdravlje, reproduktivna prava i seksualnu apstinenciju. Njegov cilj bi bio da pruži relevantne informacije i pomogne ljudima pri donošenju odluka o seksu i seksualnosti. Tradicionalno, tinejdžeri u mnogim kulturama nisu dobijali gotovo nikakve informacije o seksu, a rasprava o tim pitanjima smatrana je tabuom. Odgovornost za informisanje o ovim stvarima stavljana je roditeljima ili starijim članovima porodice i neretko je odlagana sve do stupanja u brak. Potreba za javnim govorom o seksualnom obrazovanju i uvođenjem programa seksualnog obrazovanja u škole javila se kao odgovor na sve veću učestalost nenamernih tinejdžerskih trudnoća šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, pre svega u zapadnim zemljama. Pojava HIV-a i masovno prenošenje ovog virusa putem nezaštićenih seksualnih odnosa osamdesetih godina stavlja novi akcenat na bitnost seksualnog obrazovanja, posebno u Africi, gde je seksualno obrazovanje shvatano kao ključno pitanje javnog zdravlja. Pored ovih, važne uloge seksualnog obrazovanja u društvu danas su borba protiv seksizma i homofobije, kao i povećanje svesti o seksualnom zlostavljanju i rodnoj nejednakosti. Pitanja kojima će se ovaj rad baviti su koji su dometi seksualnog obra¬zovanja i da li ono može da ima emancipatorsku ulogu. Brojne studije pokazuju da je uvođenje dugoročnih nacionalnih programa obrazovanja o ovim temama dovelo do smanjenja broja abortusa i pada stope seksu¬alno prenosivih bolesti, posebno među mladima između 15 i 24 godina starosti. Međutim, one takođe sugerišu da seksualno obrazovanje, bilo kroz školske programe bilo kroz različite javne kampanje, samo po sebi nije dovoljno da reši ove probleme, odnosno da je obrazovanje i pružanje relevantih informacija samo jedan korak. Značajnu ulogu imaju i kulturološke i socioekonomske prilike. U duboko patrijarhalnom društvu, kakvo je srpsko, seksualno obrazovanje, pogotovo obrazovanje dece i tinejdžera i dalje je tabu tema. Pokušaj da se ono integriše u programe osnovnih škola 2017. godine izazvao je burne reakcije velikog dela javno¬sti, te se od istog odustalo. Da li je u takvim okolnostima uopšte moguće maštati o seksualnom obrazovanju u osnovnim i srednjim školama ili su za to potrebne šire društvene promene?