Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Досадашња археозоолошка истраживања указују на то да су на простору
данашње Србије, током средњег века, стратегије експлоатације животиња и стратегије
исхране становника биле усмерене углавном ка узгоју домаћих врста животиња, док су
лов и риболов имали споредну улогу. Поред малобројних остатака врста које су гајене
као кућни љубимци, еквида који су, углавном, служили за транспорт, и домаће живине,
на налазиштима се најчешће јављају економски најзначајније врсте, односно, говече,
овца, коза и свиња. Биометријски подаци указују на то да је сточарство током средњег
века било неразвијено, будући да га одликују ниске и „примитивне“ расе домаћих
животиња. До деградације раса долази услед општег сиромаштва и учесталих ратова
након римског периода, али су и број становника, величина насеља, као и њихово
трајање и организација, фактори који су, такође, утицали на степен развоја сточарства,
будући да су условљавали потребе за одређеном количином меса, али и за теретним
животињама, у... зависности од степена бављења земљорадњом. За разлику од домаћих
животиња, остаци дивљачи нису чести и углавном је реч о уобичајеним ловним
врстама. Иако су се становници средњовековних насеља, свакако, бавили и
риболовом, остаци риба су ретки, што је (делимично) последица ручног сакупљања
животињских костију без просејавања земљишта. И поред тога што је степен
археозоолошке истражености средњовековних налазишта низак, досадашњи резултати
омогућују увид у начин експлоатиције животиња и указују на постојање извесних
регионалних разлика на територији Србије током средњег века.
Извор:
Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти, 2019, 104-104Издавач:
- Српско археолошко друштво
- Музеј Крајине Неготин
Институција/група
Arheologija / ArchaeologyTY - CONF AU - Младеновић, Теодора AU - Младеновић, Младен PY - 2019 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5031 AB - Досадашња археозоолошка истраживања указују на то да су на простору данашње Србије, током средњег века, стратегије експлоатације животиња и стратегије исхране становника биле усмерене углавном ка узгоју домаћих врста животиња, док су лов и риболов имали споредну улогу. Поред малобројних остатака врста које су гајене као кућни љубимци, еквида који су, углавном, служили за транспорт, и домаће живине, на налазиштима се најчешће јављају економски најзначајније врсте, односно, говече, овца, коза и свиња. Биометријски подаци указују на то да је сточарство током средњег века било неразвијено, будући да га одликују ниске и „примитивне“ расе домаћих животиња. До деградације раса долази услед општег сиромаштва и учесталих ратова након римског периода, али су и број становника, величина насеља, као и њихово трајање и организација, фактори који су, такође, утицали на степен развоја сточарства, будући да су условљавали потребе за одређеном количином меса, али и за теретним животињама, у зависности од степена бављења земљорадњом. За разлику од домаћих животиња, остаци дивљачи нису чести и углавном је реч о уобичајеним ловним врстама. Иако су се становници средњовековних насеља, свакако, бавили и риболовом, остаци риба су ретки, што је (делимично) последица ручног сакупљања животињских костију без просејавања земљишта. И поред тога што је степен археозоолошке истражености средњовековних налазишта низак, досадашњи резултати омогућују увид у начин експлоатиције животиња и указују на постојање извесних регионалних разлика на територији Србије током средњег века. PB - Српско археолошко друштво PB - Музеј Крајине Неготин C3 - Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти T1 - Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива EP - 104 SP - 104 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5031 ER -
@conference{ author = "Младеновић, Теодора and Младеновић, Младен", year = "2019", abstract = "Досадашња археозоолошка истраживања указују на то да су на простору данашње Србије, током средњег века, стратегије експлоатације животиња и стратегије исхране становника биле усмерене углавном ка узгоју домаћих врста животиња, док су лов и риболов имали споредну улогу. Поред малобројних остатака врста које су гајене као кућни љубимци, еквида који су, углавном, служили за транспорт, и домаће живине, на налазиштима се најчешће јављају економски најзначајније врсте, односно, говече, овца, коза и свиња. Биометријски подаци указују на то да је сточарство током средњег века било неразвијено, будући да га одликују ниске и „примитивне“ расе домаћих животиња. До деградације раса долази услед општег сиромаштва и учесталих ратова након римског периода, али су и број становника, величина насеља, као и њихово трајање и организација, фактори који су, такође, утицали на степен развоја сточарства, будући да су условљавали потребе за одређеном количином меса, али и за теретним животињама, у зависности од степена бављења земљорадњом. За разлику од домаћих животиња, остаци дивљачи нису чести и углавном је реч о уобичајеним ловним врстама. Иако су се становници средњовековних насеља, свакако, бавили и риболовом, остаци риба су ретки, што је (делимично) последица ручног сакупљања животињских костију без просејавања земљишта. И поред тога што је степен археозоолошке истражености средњовековних налазишта низак, досадашњи резултати омогућују увид у начин експлоатиције животиња и указују на постојање извесних регионалних разлика на територији Србије током средњег века.", publisher = "Српско археолошко друштво, Музеј Крајине Неготин", journal = "Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти", title = "Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива", pages = "104-104", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5031" }
Младеновић, Т.,& Младеновић, М.. (2019). Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива. in Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти Српско археолошко друштво., 104-104. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5031
Младеновић Т, Младеновић М. Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива. in Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти. 2019;:104-104. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5031 .
Младеновић, Теодора, Младеновић, Младен, "Експлоатација животиња током средњег века на територији Србије: археозоолошка перспектива" in Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и годишњи скуп, Неготин 31. мај – 1. јун 2019. године: програм, извештаји и апстракти (2019):104-104, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5031 .