Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка)
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Од оснивања, крајeм 12. века, манастир Хиландар представља један
је од најзначајнијих центара српске културе и духовности. Налази се у
северном делу Свете Горе на полуострву Халкидики, у северној Грчкој.
Ова област, укупне површине 335 m2, кроз своју историју увек је имала
посебну надлежност, представљајући највеће подручје на свету на коме
су забрањене, не само жене већ и женке домаћих животиња. Данас преко
2.000 монаха живи аскетским животом на Атосу, изоловано од остатка
света. Овај крај је познат по стриктиности и затворености, стога су досадашња археолошка истраживања била ограничена само на заштитна
ископавања.
Имајући у виду тако дуг континуетет живљења (и умирања) на Хиландару, као и ограниченост расположивог земљишта, временом одлагање покојника у костурнице јавило се као једино могуће решење. Према обичајима који тамо владају, три године након сахрањивања монаха
или искушеника костур се ексхумира и опере у вину. Посткранијални
скелет се затим одлаже у костурницу, а... лобања се поставља на полицу.
У неким случајевима на лобањи је исписано име монаха и година смрти.
У овој костурници тренутно се налази око 1 500 лобања. Овај изузетно
вредан остеолошки материјал представља фантастичну прилику да проширимо своја сазнања о животу у најзначајнијем српском манастиру.
У 2019. години урађене су прелиминарне антрополошке анализе 40
лобања из манастира Хиландара. Иако се ради о истраживању мањег
обима, резултати ове анализе су од великог значаја за историју православног монаштва, а уједно, као прво систематско истраживање скелетних остатака са Атоса, представљају огроман корак ка разумевању ове
сложене и изоловане заједнице.
Кључне речи:
манастир Хиландар / костурнице / скелетни остаци са АтосаИзвор:
Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај, 2022, 99-99Издавач:
- Српско археолошко друштво, Београд
- Народни музеј Топлице, Прокупље
Институција/група
Arheologija / ArchaeologyTY - CONF AU - Шаркић, Наташа AU - Вранић, Мирко PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5049 AB - Од оснивања, крајeм 12. века, манастир Хиландар представља један је од најзначајнијих центара српске културе и духовности. Налази се у северном делу Свете Горе на полуострву Халкидики, у северној Грчкој. Ова област, укупне површине 335 m2, кроз своју историју увек је имала посебну надлежност, представљајући највеће подручје на свету на коме су забрањене, не само жене већ и женке домаћих животиња. Данас преко 2.000 монаха живи аскетским животом на Атосу, изоловано од остатка света. Овај крај је познат по стриктиности и затворености, стога су досадашња археолошка истраживања била ограничена само на заштитна ископавања. Имајући у виду тако дуг континуетет живљења (и умирања) на Хиландару, као и ограниченост расположивог земљишта, временом одлагање покојника у костурнице јавило се као једино могуће решење. Према обичајима који тамо владају, три године након сахрањивања монаха или искушеника костур се ексхумира и опере у вину. Посткранијални скелет се затим одлаже у костурницу, а лобања се поставља на полицу. У неким случајевима на лобањи је исписано име монаха и година смрти. У овој костурници тренутно се налази око 1 500 лобања. Овај изузетно вредан остеолошки материјал представља фантастичну прилику да проширимо своја сазнања о животу у најзначајнијем српском манастиру. У 2019. години урађене су прелиминарне антрополошке анализе 40 лобања из манастира Хиландара. Иако се ради о истраживању мањег обима, резултати ове анализе су од великог значаја за историју православног монаштва, а уједно, као прво систематско истраживање скелетних остатака са Атоса, представљају огроман корак ка разумевању ове сложене и изоловане заједнице. PB - Српско археолошко друштво, Београд PB - Народни музеј Топлице, Прокупље C3 - Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај T1 - Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка) EP - 99 SP - 99 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5049 ER -
@conference{ author = "Шаркић, Наташа and Вранић, Мирко", year = "2022", abstract = "Од оснивања, крајeм 12. века, манастир Хиландар представља један је од најзначајнијих центара српске културе и духовности. Налази се у северном делу Свете Горе на полуострву Халкидики, у северној Грчкој. Ова област, укупне површине 335 m2, кроз своју историју увек је имала посебну надлежност, представљајући највеће подручје на свету на коме су забрањене, не само жене већ и женке домаћих животиња. Данас преко 2.000 монаха живи аскетским животом на Атосу, изоловано од остатка света. Овај крај је познат по стриктиности и затворености, стога су досадашња археолошка истраживања била ограничена само на заштитна ископавања. Имајући у виду тако дуг континуетет живљења (и умирања) на Хиландару, као и ограниченост расположивог земљишта, временом одлагање покојника у костурнице јавило се као једино могуће решење. Према обичајима који тамо владају, три године након сахрањивања монаха или искушеника костур се ексхумира и опере у вину. Посткранијални скелет се затим одлаже у костурницу, а лобања се поставља на полицу. У неким случајевима на лобањи је исписано име монаха и година смрти. У овој костурници тренутно се налази око 1 500 лобања. Овај изузетно вредан остеолошки материјал представља фантастичну прилику да проширимо своја сазнања о животу у најзначајнијем српском манастиру. У 2019. години урађене су прелиминарне антрополошке анализе 40 лобања из манастира Хиландара. Иако се ради о истраживању мањег обима, резултати ове анализе су од великог значаја за историју православног монаштва, а уједно, као прво систематско истраживање скелетних остатака са Атоса, представљају огроман корак ка разумевању ове сложене и изоловане заједнице.", publisher = "Српско археолошко друштво, Београд, Народни музеј Топлице, Прокупље", journal = "Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај", title = "Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка)", pages = "99-99", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5049" }
Шаркић, Н.,& Вранић, М.. (2022). Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка). in Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај Српско археолошко друштво, Београд., 99-99. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5049
Шаркић Н, Вранић М. Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка). in Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај. 2022;:99-99. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5049 .
Шаркић, Наташа, Вранић, Мирко, "Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка)" in Српско археолошко друштво XLV скупштина и годишњи скуп, Прокупље, 26 - 28. мај (2022):99-99, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5049 .