Da li očni pokreti odgovaraju sadržaju mentalnih predstava?

Abstract

Poznato je da postoje veze između očnih pokreta prilikom mentalnog predstavljanja i stvarnog rasporeda objekata u neposrednom iskustvu. Prethodna istraživanja su pokazala da očni pokreti oslikavaju pozicije objekata kada ispitanici gledaju određenu sliku, slušaju određeni opis ili prepričavaju jedno od ova dva (Johansson, Holsanova, & Holmqvist, 2006), kao i da je disperzija očnih pokreta negativno povezana sa skorom na spacijalnom mentalnom predstavljanju (Johansson, Holsanova, & Holmqvist, 2011). Cilj ovog istraživanja je replikacija nalaza Johansona i saradnika. Pošto je navedeno istraživanje prvo koje je demonstriralo ove efekte sa složenim stimulusima, potrebna je replikacija istraživanja, kako bi se utvrdila stabilnost fenomena i stvorila šira empirijska građa. Ispitanici (N = 36; 86% žena, uzrast 19/20 god.) su bili podeljeni u dve grupe –gledali su sliku ili slušali opis određenog prizora. Njihov zadatak je bio da prepričaju ono što su videli/čuli gledajući u beli ekran, a beležen je obrazac njihovih očnih pokreta. U analizi su praćene globalna korespondencija (GK; usklađenost celokupnog obrasca očnih pokreta) i lokalna korespondencija (LK; očni pokreti samo idu u odgovarajućem pravcu, ali ne oslikavaju opšti raspored prizora) očnih pokreta. Prikupljene su i mere ispitanika na OSIVQ upitniku koji meri kognitivne stilove tj. preferirani tip mentalnog predstavljanja (objektni, spacijalni ili verbalni). Rezultati pokazuju da GK između očnih pokreta i prepričavanja postoji samo u grupi koja je posmatrala sliku (28-68% poklapajućih objekata, V = 131, p < .05). Kod onih koji su slušali opis prizora postoji značajna samo LK (53% poklapajućih objekata, V = 154, p < .05). Rezultati pokazuju i da disperzija očnih pokreta nije povezana ni sa jednim od kognitivnih stilova u grupi koja je posmatrala sliku, dok u drugoj grupi postoji umerena negativna korelacija (r = -.48) između disperzije i objektnog mentalnog predstavljanja, koje karakteriše živopisnost mentalnih slika. Rezultati originalnih studija su samo delimično potvrđeni i ukazuju na to da je moguće da razlike potiču od modaliteta izlaganja sadržaja, gde se GK pre vezuje za sadržaj koji je izložen vizuelno, te je stoga bliži stvarnom vizuelnom opažanju. Takođe, postojanje veze između spacijalnog mentalnog predstavljanja i disperzije očnih pokreta nije potvrđeno. Uzeti zajedno, ovi rezultati sugerišu da pitanje očnih pokreta i mentalnog predstavljanja još nije sasvim rešeno.