Uzajamna evolucija čoveka i mikroorganizama – savremene metode u arheologiji

Abstract

Uticaj čoveka na okolinu, posebno u 20. veku, postao je toliko sveobuhvatan da istraživači smatraju da je Zemlja, zajedno sa čovečanstvom, ušla u novo geološko doba – antropocen. Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo naše ponašanje, pogotovo ono koja ne podrazumeva direktan uticaj na prirodu, oblikuje svet oko nas? Arheologija je prepoznata kao nauka koja koristi izuzetno važan izvor informacija za razumevanje uticaja čoveka na naše okruženje, kao i njegovu interakciju sa drugim organizmima. Jedna od disciplina u povoju, a čije su mikroskopske promene imale ponekad i globalne odjeke, jeste istraživanje drevnog ljudskog mikrobioma. Ljudski mikrobiom predstavlja kompleksne zajednice simbiotskih i patogenih mikroorganizama koje nastanjuju spoljašnjost i unutrašnjost našeg organizma, a formira se odmah nakon rođenja i održava u organizmu domaćina tokom celog života. Istraživanje drevnog mikrobioma nam omogućava ne samo precizniju dijagnozu neke bolesti na osnovu pronađenih patogena, već i priliku da razmatramo obrasce promena ljudskog zdravlja, bolesti, načina ishrane i koevolucije ljudi i patogena. Metode koje se primenjuju u studijama drevne DNК (posebno paleo- mikrobiologije) i drevnih proteina veoma brzo napreduju i otvaraju nam nove mogućnosti za istraživanja. Budući da se inovativni pristupi istraživanju drevnih patogena najčešće objavljuju u časopisima namenjenim stručnjacima iz oblasti genetike i biologije, cilj ovog rada je predstavljanje mogućnosti, prednosti i ograničenja ove linije istraživanja. Na koja pitanja možemo očekivati odgovore, koje metode su najpodesnije za određene kontekste i tipove materijala, kao i koje mere predostrožnosti možemo preduzeti prilikom iskopavanja, čišćenja, pakovanja i čuvanja materijala za najbolje rezultate?