Marx's and Engels' attitude towards the national question

Abstract

The main aim of this paper is to determine how Karl Marx and Friedrich Engels treated the national question. Proclaiming the class as the main historical player, Marx and Engels used to pass easily over the importance of a nation's player potential. However, practical-political reasons forced them to deal with topics related to the nation. First of all, they were aware of the explosive power of nationalism and because it could significantly influence the initiation of social revolution, but also its inhibition. Due to this fact, it was important for them to make the most of their political activities, but also to control the strength of the national feeling of different peoples. One could say that Marx's and Engels's attitude towards the nation was instrumental, i.e. it was seen as a potential tool in the revolutionary struggle. Marx and Engels described the peoples they perceived as the bearers of social revolution as a positive and progressive social force. On the other hand, Marx and Engels treated peoples who had a "reactionary historical role" with contempt and denied their right to exist.

Основни циљ овог рада је да утврди на који начин су се Маркс и Енгелс (Karl Marx; Friedrich Engels) односили према националном питању. Прокламујући класу као главног историјског актера, Маркс и Енгелс имали су обичај да олако пређу преко значаја актерског потенцијала нације. Међутим, практично-политички разлози приморавали су их да се ипак баве темама везаним за нацију. Пре свега, због тога

што су били свесни експлозивне снаге национализма и тога што је он могао значај- но да утиче на покретање социјалне револуције, али такође и на њено кочење. Због

ове чињенице, за њих је било битно да у свом политичком деловању истовремено максимално политички искористе, али и исконтролишу снагу националног осећаја различитих народа. Може се рећи да је Марксов и Енгелсов однос према нацији био

инструменталан, односно да се на њу гледало као на потенцијално средство у рево- луционарној борби. Оне народе које су перципирали као носиоце друштвене рево- луције, Маркс и Енгелс су означавали као позитивну и прогресивну друштвену силу.

Са друге стране, према народима који су имали „реакционарну историјску улогу” Маркс и Енгелс су се односили са презиром и негирали њихово право на постојање.