Pohađanje preventivnog programa „Škola bez nasilja“ i stavovi prema rodnim ulogama i rodno zasnovanom nasilju

Abstract

Rodno zasnovano nasilјe (RZN) predstavlјa globalni fenomen i jednu od gorućih tema savremenog sveta, čija prevencija je jedan od osam Milenijumskih cilјeva razvoja. U poslednjih dvadesetak godina mnogo toga je urađeno na pokušajima prevencije RZN i postoji veliki broj različitih intervencija (Ellsberg et al., 2015). Preventivni programi novije generacije za cilј imaju promociju nenasilјa, ravnopravnosti i tolerancije, što čine kroz različite obrazovne programe i programe za osnaživanje ugroženih grupa. Oni se zasnivaju na činjenici da se RZN i nasilne interakcije ne dešavaju u socijalnom vakumu. Način na koji osoba vidi svoj rodni identitet, uokviren je socijalnim očekivanjima koja određuju šta je to što je „prikladno” za muškarce i žene. To često vodi stereotipnim predstavama o tipično ženskim ili femininim ili maskulinim osobinama (Addis & Mahalik, 2003; Bem, 1974; Randall, 1982). U društvenom kontekstu, u kome su uloge „definisane” za rodove, a uloge muškaraca u izvesnom smislu privilegovane, nasilјe prema ženama izranja iz konteksta rodne nejednakosti i prihvaćenih socijalnih normi u vezi s rodnim ulogama. Sve to može voditi društvenoj neosetlјivosti na različite oblike rodno zasnovanog nasilјa. Na taj način, rodno neravnopravni stavovi postaju jedan od faktora rizika za RZN, a njihova promena jedan od važnih kanala za njegovu prevenciju.