Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе

Abstract

Међу данас напуштеним значајним питањима српске етноло- гије издаваја се проблем (трансхумантног) сточарства који је био дотицан како у оквиру правне етнологије тако и у оквиру других поддсициплина. Проблематика сточарства пружа прилику да се обједине традиције етнологије и антропологије и фолклористике. У том смислу, сматрамо да се питању (трансхумантног) сточарства може приступити у XXI веку на примеру проучавања источне Херцеговине. Вишевековни континуитет таквих пракси и значај које су оне имале за људе који су их обављали, пружа полазну основу за савремено бављење овом темом. Проблеми уочени на терену разликују се од оних који су били кључни у претходним истраживањима, јер се данас отварају и питања личних стратегија преживљања, животних стилова, еколошких тема. Сакупљени наративи садрже мотиве о оживљавању праксе у послератној ситуацији, мотиве засноване на комерцијализацији традиционал- них облика сточарства, мотиве о избору стила живота и личној слободи, као и мотиве о слабљењу традицијских норми везаних за „режим планине”. У овом истраживању примарни интерес био је препознавање елемената утицаја савремене ситуације на виђење и опис друштвене стварности, а не толико потрага за целовитошћу наративних облика. С друге стране, наведене теме поседују значај за савремену српску фолклористику утолико што садрже мотиве које су истакли саговорници описујући своја животна искуства.