Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog i crkva Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu: jedan vid obrazovanja sakralne topografije u doba kralja Milutina

Abstract

Према резултатима истраживања манастира Преподобног Прохора Пчињског и цркве Св. Ђорђа у Старом Нагоричину у историографији је с добрим разлозима претпостављено да су значајни подухвати на њиховој изградњи били спроведени истовремено. Разматрањем чина обнове старонагоричинског храма и подизања манастирске цркве, у раду се тумаче поводи овом подухвату. Основни циљ прегнућа био је садржан у идеји промоције српског суверена као владара победника у светом рату против иноверника, па самим тим и новог подстицаја култу подвижника у оквирима деловања на просторно-визуелном изражавању симфоније световне и духовне власти.

According to up-to-date research of monastery of Venerable Prochor of Pčinja and the church of St. George at Staro Nagoričino, the conclusion was that both endowments had been restored simultaneously, or over a very short interval of time. Considering this action as a homogeneous project initiated by Serbian king Stephen Uroš II Milutin and archbishop Sava III, the article deals with particular religious and ideological reasons, which were crucial in creating one mode of sacral topography in medieval Serbia during the second decade of XIV century. It consisted of a general restoration of an older church at Staro Nagoričino, as well as of a reaffirmation of the celebration of the cult of the Venerable Prochor, which had, until then, been predominantly local.