Култ и иконографија Светог Григорија Ниског код Срба у средњем веку

Abstract

У овом раду се на основу хагиографских и иконографских извора истражује култ светог Григорија Ниског у средњовековној Србији (1168–1459). Установљено је да је име светог Григорија константно присутно у различитим хагиографским изворима: у очуваним месецословима за јануар, у пуним месе-цословима, пролозима и другим саставима. Житија светог Григорија из разма-траних пролога су доста опширна и заузимају пола странице, читаву страницу, па и више простора. Они посебно наглашавају чињеницу да је свети Григорије био велики ревносник православне вере, бранилац од јереси и учесник Другог васељенског сабора у Цариграду 381. године. Последња реченица житија углав-ном описује физички изглед светог Григорија.Када је реч о портретима светог Григорија, они се јављају на фрескама у вели-ком броју српских средњовековних цркава. Разликују се два иконографска типа портрета овог епископа: први, доминантни, који га приказује као човека зрелих година и који показује велику сличност у изгледу са његовим братом Василијем Великим и други, који га приказује као седог старца беле косе и браде која му пада до груди. У овом раду се такође разматрају и свици које свети Григорије држи у рукама.

The following paper investigates the cult of St. Gregory of Nyssa in medieval Serbia (1168–1459) on the basis of hagiographical and iconographical sources. It re-veals that the name of St. Gregory of Nyssa is regularly present in different hagiograph-ical records: in preserved menologions for January, in full menologions, in prologues and other writings. The lives of St. Gregory from the analyzed prologues are rather ex-tensive, spacing taking up half or a whole page, or even more. They especially empha-size the bishop of Nyssa as a great zealot of Orthodox Faith, its defender against heresy and participant of the Second Ecumenical Council held in Constantinople in 381. The last sentence of the lives usually describes the physical appearance of St. Gregory.Regarding St. Gregory’s portraits, they are present on frescoes in a great number of Ser-bian medieval churches. We distinguish between two main types in the portrayal of this bishop: the first one, dominant, representing him as a mature man, with apparent phys-ical resemblance to his brother St. Basil the Great (Studenica monastery, 1208–1209; ill. 1; Sopoćani monastery, c. 1265; ill. 2, 3) and the second one, portraying him as an elder with white hair and beard falling over his chest (Mateič monastery, 1348–1353; ill. 4; Zemen monastery, c. 1360). The resemblance of two brothers, St. Basil and St. Gregory, can be noticed on the portraits in the Dečani monastery (ill. 5, 6). The present paper also discusses the liturgical texts written on the scrolls which St. Gregory usually holds in his hands.