Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа

Abstract

Рад има за циљ да преиспита доживљај процеса убрзања времена код запослених у канцеларији једне мултинационалне компаније у Београду на основу резултата теренског истраживања спроведеног 2015. и 2016. године. Научни фокус постављен је на радно време и карактеристичне темпоралне међе које га одређују, а као најзначајнији резултат ваља издвојити тај да је доживљај датог феномена резултат чињенице да време проведено у раду све више потискује приватно време испитаника, готово, до тачке потпунe узурпације. Процес убрзања времена анализиран је на три нивоа на основу исказа педесет шест испитаника. Први ниво подразумевао је анализу поштовања пословне сатнице; други је био оријентисан ка проучавању процеса и периода њиховог прилагођавања иностраним колегама; док је трећи ниво анализе имао за циљ да упути у однос упосленика према радном времену пре и након искуства рада са иностраним колегама. Овакав дизајн истраживања испоставио се као најподеснији ако се има у виду да се резултати овог истраживања наслањају на резултате антрополошког истраживања из 2005. године које је за циљ имало преиспитивање доживљаја, стратегија и очекивања у погледу радног времена тридесет запослених Београђана различитих радних позиција, пословних оријентација и дужина каријере код којих је детектовано замагљивање разлика између пословне и приватне сфере живота, услед искуства рада у промењеном социоекономском и политичком контексту почев од 2000. године и започињања реформског процеса придруживања ЕУ које је пратило специфично друштвено убрзање. Продужетак ових процеса, уз одређене значајке које долазе и као резултат још једне промене политичке климе у земљи 2012. године, због тога, јесу кључне потке кроз које ће бити сагледаван феномен убрзања времена у савременом српском друштву на примеру конкретне радне заједнице.

Based on the results of anthropological fieldwork conducted in 2015 and 2016, the paper aims to review the employees’ experience regarding the process of the acceleration of time in the office of one multinational company in Belgrade. The scientific focus is placed on working hours and certain temporal boundaries that characterize it. The most significant outcome is that the experience of a given phenomenon is the result of the fact that time spent during the work increasingly pushes the private time of interlocutors to the point of complete usurpation. The process of the acceleration of time was analyzed at three levels based on the statements of fifty-six respondents. The methods used in this study were structured interviews, observation of daily activities and practices in the company’s office, participant observation, survey on the demographic and socio-economic profiles of the interlocutors, and a field diary. The first level involved an analysis of business hours esteem; the second one was oriented towards studying the process and period of employees’ adjustment to foreign colleagues; while the third level of analysis aimed to instruct employees’ relationship to working hours before and after the experience of working with foreign colleagues. This research design turned out to be the most appropriate if we keep in mind that the results of this study lean on the results of anthropological research from 2005, which aimed to review the experiences, strategies and expectations of 30 employed Belgraders of different work positions, work orientations and the length of careers in terms of working hours. Among these 30 respondents the blurring of the differences between business and private sphere of life has been detected due to the experience of working in a changed socio-economic and political context since 2000 and the beginning of the reform process within EU integration process, accompanied by the specific social acceleration. The continuation of these processes, with certain features that come as a result of another change in the country’s political climate in 2012, therefore, are the key pathways through which the phenomenon of the acceleration of time in the modern Serbian society was observed on the example of a specific work/business community. Consequently, the acceleration of the Serbian society during the second decade of the 21st century, on the example of employees in the office of one multinational company in Belgrade, showed that the experience of working hours and certain temporal boundaries that characterize it among employees is such that private time is almost completely usurped by work time. This can be read through working hours, which practically cease to have clearly defined temporal boundaries in life of most respondents. The performance of work tasks is placed in the service of merging the spheres of business and private life into one, within the working hours.

Le présent travail a pour l’objectif d’examiner le sentiment du processus d’accélération du temps chez les employés de bureau d’une compagnie multinationale à Belgrade et s’appuie sur les résultats d’une recherche de terrain menée en 2015 et 2016. Le travail est concentré sur la durée de travail et les limites temporelles caractéristiques qui définissent cette durée, аlors que le résultat le plus important en est que ce sentiment du phénomène donné vient du fait que le temps passé au travail restreint de plus en plus le temps privé des interrogés, presque jusqu’au point d’une usurpation complète. Le processus d’accélération du temps a été analysé à trois niveaux à partir des réponses de cinquante six interrogés. Le premier niveau comprenait l’analyse du respect des horaires de travail; le deuxième était orienté vers l’étude du processus et de la période de son adaptation à des collègues étrangers; enfin le troisième niveau avait pour l’objectif de rendre compte du rapport des employés envers la durée de travail avant et après l’expérience de travailler avec des collègues étrangers. Un tel design de la recherche s’est avéré le plus approprié si l’on tient compte du fait que les résultats de cette recherche s’appuient sur les résultats d’une recherche anthropologique de 2005 qui visait à examiner les sentiments, les stratégies et les espérances quant aux durées de travail de trente Belgradois actifs, de profils de postes, d’orientations professionnelles et de longueurs de carrières différentes, chez qui a été détecté un brouillage des différences entre les sphères professionnelle et privée de leurs vies du fait de leur expérience de travail dans un contexte socioéconomique et politique changé depuis 2000 et le commencement du processus de réforme en vue d’adhérer à l’Union européenne qui a accompagné une accélération sociale spécifique. Le prolongement de ces processus, avec certaines composantes qui viennent aussi comme le résultat d’un changement de plus dans le climat politique du pays en 2012, sont pour cette raison, les thèmes clé à travers lesquels sera analysé le phénomène de l’accélération du temps dans la société serbe contemporaine sur l’exemple de la communauté de travail.