Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији

Abstract

Рад указује на недовољно истражену појаву идиоритмије у српском средњовековном монаштву. Ова појава се развила из киновијског типа монаштва у позном средњем веку, a одликује се већом самосталношћу монаха. У бројним српским законским споменицима могу се препознати одредбе које штитећи киновијски начин монаштва осуђују појавне облике идиоритмије. Посебна пажња је посвећена одредбама Душановог законика, које указују на постојање веома либералног облика монашта у средњовековној Србији у коме калуђери станују у својим кућама. Овим радом је учињен покушај да се размотре узроци ове појаве, њене размере и последице.