Остеолошки материјал у музејском контексту: пример Народног музеја у Краљеву

Abstract

Људски скелетни остаци чине врло специфичан тип материјала који се може затећи у музејском контексту. Археолошка ископавања (посебно некропола) која обављају музејске институције често резултују великим бројем скелета варијабилног стања очуваности. С обзиром да у највећем броју музејских институција нема стручњака на пољу физичке антропологије, овај материјал често бива занемарен наспрам археолошких остатака материјане културе. Од инициjалног одлагања остеолошког материјала у музејски депо па до његове биоархеолошке анализе често прође и по неколико деценија, а многе антрополошке серије на жалост никада и не дочекају адекватан третман. Због неадекватних услова чувања губи се велики број драгоцених морфолошких података. Имајући у виду константни напредак методологије биоархеолошких истраживања и заштитну функцију музејских институција, као важан задатак се намеће адекватна рестаурација и чување скелетног материјала. Скелете у музејима треба учинити лако доступним за данашње истраживаче и сачувати га за будуће генерације истраживача. Стога тема представља кратак осврт на третман људских скелетних остатака у музејским институцијама у Србији, на примеру Народног Музеја у Краљеву. Биће размотрено стање остеолошког материјала у музејима, као и практичне процедуре које имају за циљ побољшање тог стања.