Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Анализу узрока и последица кнежевих одлука у погледу Босне и Херцеговине, као првог и главног националнополитичког циља Србије, извршићемо ослањањем на најновија истраживања, али и на до сада некоришћену архивску грађу. Циљ овог рада је да објасни да је такозвани „други план“ о Босни и Херцеговини подразумевао измене у операционом и тактичком, али не и стратегијском деловању, као највишем нивоу планирања. Три су нова става изнета у овом раду: 1. Русија је знала али није подржала кнеза Михаила у његовим оперативним и тактичким заокретима; 2. Кнез Михаило није намеравао да са војском Кнежевине упадне у Босну јер је хтео да избегне улазак Србије у рат по сваку цену. Оба поткрепљују недавно изнете научне тврдње да је кнез Михаило планирао да, уз одобрење и у име Турске, као њен вазал, добије мисију да уђе у Босну и Херцеговину ради смиривања стања и обезбеђивања безбедности и мира; 3. Опозивањем Радаковићеве мисије 3. јуна 1868. године и позивањем Гарашанина на консултације 5. и 6 јуна, кн...ез је имао намеру да се врати на поље деловања које је подразумевало знатно шири балкански покрет али у договору са Русијом, а не са Мађарском нити са Аустријом.
Ključne reči:
Аустроугарска, Србија, Војна граница, Босна и Херцеговина, мисија, Коста Радаковић, Илија Гарашанин / Аустроугарска / Србија / Војна граница / Босна и Херцеговина / мисија / Коста Радаковић / Илија ГарашанинIzvor:
Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад, 2020, 305-331Izdavač:
- Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Institucija/grupa
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Рајић, Сузана PY - 2020 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5670 AB - Анализу узрока и последица кнежевих одлука у погледу Босне и Херцеговине, као првог и главног националнополитичког циља Србије, извршићемо ослањањем на најновија истраживања, али и на до сада некоришћену архивску грађу. Циљ овог рада је да објасни да је такозвани „други план“ о Босни и Херцеговини подразумевао измене у операционом и тактичком, али не и стратегијском деловању, као највишем нивоу планирања. Три су нова става изнета у овом раду: 1. Русија је знала али није подржала кнеза Михаила у његовим оперативним и тактичким заокретима; 2. Кнез Михаило није намеравао да са војском Кнежевине упадне у Босну јер је хтео да избегне улазак Србије у рат по сваку цену. Оба поткрепљују недавно изнете научне тврдње да је кнез Михаило планирао да, уз одобрење и у име Турске, као њен вазал, добије мисију да уђе у Босну и Херцеговину ради смиривања стања и обезбеђивања безбедности и мира; 3. Опозивањем Радаковићеве мисије 3. јуна 1868. године и позивањем Гарашанина на консултације 5. и 6 јуна, кнез је имао намеру да се врати на поље деловања које је подразумевало знатно шири балкански покрет али у договору са Русијом, а не са Мађарском нити са Аустријом. PB - Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду T2 - Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад T1 - Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини EP - 331 SP - 305 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5670 ER -
@inbook{ author = "Рајић, Сузана", year = "2020", abstract = "Анализу узрока и последица кнежевих одлука у погледу Босне и Херцеговине, као првог и главног националнополитичког циља Србије, извршићемо ослањањем на најновија истраживања, али и на до сада некоришћену архивску грађу. Циљ овог рада је да објасни да је такозвани „други план“ о Босни и Херцеговини подразумевао измене у операционом и тактичком, али не и стратегијском деловању, као највишем нивоу планирања. Три су нова става изнета у овом раду: 1. Русија је знала али није подржала кнеза Михаила у његовим оперативним и тактичким заокретима; 2. Кнез Михаило није намеравао да са војском Кнежевине упадне у Босну јер је хтео да избегне улазак Србије у рат по сваку цену. Оба поткрепљују недавно изнете научне тврдње да је кнез Михаило планирао да, уз одобрење и у име Турске, као њен вазал, добије мисију да уђе у Босну и Херцеговину ради смиривања стања и обезбеђивања безбедности и мира; 3. Опозивањем Радаковићеве мисије 3. јуна 1868. године и позивањем Гарашанина на консултације 5. и 6 јуна, кнез је имао намеру да се врати на поље деловања које је подразумевало знатно шири балкански покрет али у договору са Русијом, а не са Мађарском нити са Аустријом.", publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду", journal = "Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад", booktitle = "Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини", pages = "331-305", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5670" }
Рајић, С.. (2020). Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини. in Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду., 305-331. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5670
Рајић С. Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини. in Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад. 2020;:305-331. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5670 .
Рајић, Сузана, "Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини" in Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века, зборник радова, ур. Д. Микавица, Нови Сад (2020):305-331, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5670 .