Радаковићева мисија у Војној граници 1868. године и оперативне и тактичке промене у политици Србије према Босни и Херцеговини

Abstract

Анализу узрока и последица кнежевих одлука у погледу Босне и Херцеговине, као првог и главног националнополитичког циља Србије, извршићемо ослањањем на најновија истраживања, али и на до сада некоришћену архивску грађу. Циљ овог рада је да објасни да је такозвани „други план“ о Босни и Херцеговини подразумевао измене у операционом и тактичком, али не и стратегијском деловању, као највишем нивоу планирања. Три су нова става изнета у овом раду: 1. Русија је знала али није подржала кнеза Михаила у његовим оперативним и тактичким заокретима; 2. Кнез Михаило није намеравао да са војском Кнежевине упадне у Босну јер је хтео да избегне улазак Србије у рат по сваку цену. Оба поткрепљују недавно изнете научне тврдње да је кнез Михаило планирао да, уз одобрење и у име Турске, као њен вазал, добије мисију да уђе у Босну и Херцеговину ради смиривања стања и обезбеђивања безбедности и мира; 3. Опозивањем Радаковићеве мисије 3. јуна 1868. године и позивањем Гарашанина на консултације 5. и 6 јуна, кнез је имао намеру да се врати на поље деловања које је подразумевало знатно шири балкански покрет али у договору са Русијом, а не са Мађарском нити са Аустријом.