Porodična kohezivnost kao faktor sklonosti ka vandalizmu adolescenata

Abstract

Kohezivnost se definiše kao emocionalna veza između članova porodice i može biti izražena kroz četiri nivoa: razjedinjenost – veoma nizak nivo kohezivnosti; izdvojenost – nizak do umeren nivo kohezivnosti; povezanost – umeren do visok nivo kohezivnosti; isprepletenost – veoma visok nivo kohezivnosti. Središnji nivo kohezivnosti optimalan je za funkcionisanje porodice. Kada je nivo kohezije veoma visok ima previše konsenzusa unutar porodice i premalo nezavisnosti, dok je kod previše niske kohezivnosti situacija obrnuta. Porodični odnosi koji karakterišu nisku kohezivnost mogu uticati na pojavu različitih oblika devijantnosti kod adolescenata. Jedna od devijantnosti koja može biti posledica nefunkcionalnosti porodice i nestabilnih i slabih emocionalnih veza je vandalističko ponašanje. Vandalizam je zlonamerno i bespravno uništavanje, zagađivanje ili oštećivanje tuđeg materijalnog ili intelektualnog vlasništva, bez namere da se time stekne direktna materijalna korist za sebe ili druge. Namera ovog rada bila je da ispita u kojoj meri porodična kohezivnost utiče na sklonost ka vandalizmu kod adolescenata. U istraživanju su korišćena dva upitnika: skala kohezivnosti i skala sklonosti ka vandalizmu. Druga skala ispitivala je više kategorija vandalizma: klasični, estetski, ekološki, kulturni i sajber vandalizam. Ispitano je 100 učenika beogradskih srednjih škola. Pretpostavka je bila da će ispitanici koji percipiraju svoju porodicu kao manje kohezivnu imati veći skor na skali sklonosti ka vandalizmu. Pored toga, pretpostavka je bila da će postojati razlika u sklonosti ka vandalizmu između devojčica i dečaka.