The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography
Детињство првог краља обновљене Србије Милана Обреновића. Прилози за биографију
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
This paper deals with establishing basic biographical information about the Serbian prince and king Milan Obrenović, (1854-1901), which has been very arbitrarily cited in popular and academic publications. The aim is to direct the public to first-rate historical sources that provide information about where he was born, his childhood and education, and the people he encountered before he ascended Serbian throne in 1868. He is an important modern Serbian monarch whose views and actions have become controversial, so it is thus of the utmost importance to ascertain the circumstances surrounding his upbringing and coming-of-age. This is compounded by an ongoing tendency to create myths around his early life based on the content of numerous pamphlets published in the late 19 th and early 20 th centuries.
Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) рођен је у граду Јаши
(Румунија) 22. августа 1854. године као друго дете у браку Милоша и Елене Марије Обреновић,
рођене Катарџи. Отац Милош рођен је у Шапцу, 25. новембар 1829, као најмлађе од деветоро
деце Јеврема и Томаније Обреновић и синовац тадашњег кнеза Милоша Обреновића. После
смрти прворођеног детета, кренули су и први брачни проблеми између Миланових родитеља.
Мајка Марија је 1854. године напустила мужа и отишла у Јаши родитељима где се и породила.
Милан је име добио по прерано преминулом најстариме сину кнеза Милоша, који је кратко
време седео на српском престолу. До девете године живота није се раздвајао од мајке Марије.
Изгубивши у шестој години живота оца, мајка је постала и његов једини старатељ. У договору
са Милановим стрицем, кнезом Михаилом Обреновићем, 1863. године послат је на школовање
у Париз. Првих година по одласку, јако је патио за мајком. Захваљујући вештини и
компетенцијама профеора Франс...оа Хиета, у чијој је кући мали Милан живео, за релативно
кратко време прилагодио се новонасталим околностима. После само пола године стрпљивог и
упорног рада, професор је са задовољством извештавао о дечаковом напредовању. Милан се
лепо и физички и умно развијао и био је здраво и интелигентно дете. Српски језик је учио од
десете године живота и до ступања на престо изузетно добро се њиме служио.
У Србији није боравио пре него што је, Законом о наследству престола из 1859. године,
постао кнез. То је било након атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Имао је тада непуних
четрнаест година. Милан Обреновић крочио је по први пут на српско тле, на савском
пристаништу, 23. јуна 1868. године у пет сати ујутру. Дочекан је уз све владареве почасти.
Упркос томе, владало је велико незадовољство у политичким круговима због његовог ступања
на престо. Његове младе године један су од разлога за незадовољство. Требало је пуно труда,
улагања и стрпљења да би он заиста израстао у владарску личност. Многи су га поредили са
стрицем Михаилом, његовим угледом у свету, преданошћу државним пословима, ширини духа
и доброти. Пошто, као дете, ништа од тога није поседовао, његовим доласком на престо нико
није био искрено обрадован, нити задовољан. Сумње, страхови, лоша предвиђања и потпуно
одсуство поверења у то тек пристигло младо биће, какартерисали су главно расположење у
земљи у време ступања на престо.
Keywords:
Milan Obrenović / Maria Katardži / Prince Mihailo Obrenović / Prince Miloš Obrenović / Jaši / François Huet / Милан Обреновић / Марија Катарџи / кнез Михаило Обреновић / кнез Милош Обреновић / ЈашиSource:
Istraživanja: journal of historical researches, 2022, 33, 95-106Publisher:
- Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Institution/Community
Istorija / HistoryTY - JOUR AU - Рајић, Сузана PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5709 AB - This paper deals with establishing basic biographical information about the Serbian prince and king Milan Obrenović, (1854-1901), which has been very arbitrarily cited in popular and academic publications. The aim is to direct the public to first-rate historical sources that provide information about where he was born, his childhood and education, and the people he encountered before he ascended Serbian throne in 1868. He is an important modern Serbian monarch whose views and actions have become controversial, so it is thus of the utmost importance to ascertain the circumstances surrounding his upbringing and coming-of-age. This is compounded by an ongoing tendency to create myths around his early life based on the content of numerous pamphlets published in the late 19 th and early 20 th centuries. AB - Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) рођен је у граду Јаши (Румунија) 22. августа 1854. године као друго дете у браку Милоша и Елене Марије Обреновић, рођене Катарџи. Отац Милош рођен је у Шапцу, 25. новембар 1829, као најмлађе од деветоро деце Јеврема и Томаније Обреновић и синовац тадашњег кнеза Милоша Обреновића. После смрти прворођеног детета, кренули су и први брачни проблеми између Миланових родитеља. Мајка Марија је 1854. године напустила мужа и отишла у Јаши родитељима где се и породила. Милан је име добио по прерано преминулом најстариме сину кнеза Милоша, који је кратко време седео на српском престолу. До девете године живота није се раздвајао од мајке Марије. Изгубивши у шестој години живота оца, мајка је постала и његов једини старатељ. У договору са Милановим стрицем, кнезом Михаилом Обреновићем, 1863. године послат је на школовање у Париз. Првих година по одласку, јако је патио за мајком. Захваљујући вештини и компетенцијама профеора Франсоа Хиета, у чијој је кући мали Милан живео, за релативно кратко време прилагодио се новонасталим околностима. После само пола године стрпљивог и упорног рада, професор је са задовољством извештавао о дечаковом напредовању. Милан се лепо и физички и умно развијао и био је здраво и интелигентно дете. Српски језик је учио од десете године живота и до ступања на престо изузетно добро се њиме служио. У Србији није боравио пре него што је, Законом о наследству престола из 1859. године, постао кнез. То је било након атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Имао је тада непуних четрнаест година. Милан Обреновић крочио је по први пут на српско тле, на савском пристаништу, 23. јуна 1868. године у пет сати ујутру. Дочекан је уз све владареве почасти. Упркос томе, владало је велико незадовољство у политичким круговима због његовог ступања на престо. Његове младе године један су од разлога за незадовољство. Требало је пуно труда, улагања и стрпљења да би он заиста израстао у владарску личност. Многи су га поредили са стрицем Михаилом, његовим угледом у свету, преданошћу државним пословима, ширини духа и доброти. Пошто, као дете, ништа од тога није поседовао, његовим доласком на престо нико није био искрено обрадован, нити задовољан. Сумње, страхови, лоша предвиђања и потпуно одсуство поверења у то тек пристигло младо биће, какартерисали су главно расположење у земљи у време ступања на престо. PB - Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду T2 - Istraživanja: journal of historical researches T1 - The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography T1 - Детињство првог краља обновљене Србије Милана Обреновића. Прилози за биографију EP - 106 SP - 95 VL - 33 DO - 10.19090/i.2022.33.95-106 ER -
@article{ author = "Рајић, Сузана", year = "2022", abstract = "This paper deals with establishing basic biographical information about the Serbian prince and king Milan Obrenović, (1854-1901), which has been very arbitrarily cited in popular and academic publications. The aim is to direct the public to first-rate historical sources that provide information about where he was born, his childhood and education, and the people he encountered before he ascended Serbian throne in 1868. He is an important modern Serbian monarch whose views and actions have become controversial, so it is thus of the utmost importance to ascertain the circumstances surrounding his upbringing and coming-of-age. This is compounded by an ongoing tendency to create myths around his early life based on the content of numerous pamphlets published in the late 19 th and early 20 th centuries., Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) рођен је у граду Јаши (Румунија) 22. августа 1854. године као друго дете у браку Милоша и Елене Марије Обреновић, рођене Катарџи. Отац Милош рођен је у Шапцу, 25. новембар 1829, као најмлађе од деветоро деце Јеврема и Томаније Обреновић и синовац тадашњег кнеза Милоша Обреновића. После смрти прворођеног детета, кренули су и први брачни проблеми између Миланових родитеља. Мајка Марија је 1854. године напустила мужа и отишла у Јаши родитељима где се и породила. Милан је име добио по прерано преминулом најстариме сину кнеза Милоша, који је кратко време седео на српском престолу. До девете године живота није се раздвајао од мајке Марије. Изгубивши у шестој години живота оца, мајка је постала и његов једини старатељ. У договору са Милановим стрицем, кнезом Михаилом Обреновићем, 1863. године послат је на школовање у Париз. Првих година по одласку, јако је патио за мајком. Захваљујући вештини и компетенцијама профеора Франсоа Хиета, у чијој је кући мали Милан живео, за релативно кратко време прилагодио се новонасталим околностима. После само пола године стрпљивог и упорног рада, професор је са задовољством извештавао о дечаковом напредовању. Милан се лепо и физички и умно развијао и био је здраво и интелигентно дете. Српски језик је учио од десете године живота и до ступања на престо изузетно добро се њиме служио. У Србији није боравио пре него што је, Законом о наследству престола из 1859. године, постао кнез. То је било након атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Имао је тада непуних четрнаест година. Милан Обреновић крочио је по први пут на српско тле, на савском пристаништу, 23. јуна 1868. године у пет сати ујутру. Дочекан је уз све владареве почасти. Упркос томе, владало је велико незадовољство у политичким круговима због његовог ступања на престо. Његове младе године један су од разлога за незадовољство. Требало је пуно труда, улагања и стрпљења да би он заиста израстао у владарску личност. Многи су га поредили са стрицем Михаилом, његовим угледом у свету, преданошћу државним пословима, ширини духа и доброти. Пошто, као дете, ништа од тога није поседовао, његовим доласком на престо нико није био искрено обрадован, нити задовољан. Сумње, страхови, лоша предвиђања и потпуно одсуство поверења у то тек пристигло младо биће, какартерисали су главно расположење у земљи у време ступања на престо.", publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду", journal = "Istraživanja: journal of historical researches", title = "The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography, Детињство првог краља обновљене Србије Милана Обреновића. Прилози за биографију", pages = "106-95", volume = "33", doi = "10.19090/i.2022.33.95-106" }
Рајић, С.. (2022). The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography. in Istraživanja: journal of historical researches Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду., 33, 95-106. https://doi.org/10.19090/i.2022.33.95-106
Рајић С. The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography. in Istraživanja: journal of historical researches. 2022;33:95-106. doi:10.19090/i.2022.33.95-106 .
Рајић, Сузана, "The Childhood of Milan Obrenović, the First king of the Serbian restauration: contributions to his biography" in Istraživanja: journal of historical researches, 33 (2022):95-106, https://doi.org/10.19090/i.2022.33.95-106 . .