Криза пре кризе, Србија и велике силе 1870–1875. године

Abstract

Вишегодишњи напори Аустроугарске да неутралише утицај Србије у борби за турско наслеђе на Балкану спровођени су негирањем примене принципа националности у српском питању, као и било каквих територијалних промена у корист Србије. Значај Србије на Истоку омогућила је та околност што Балкан још увек није био подељен на интересне сфере, јер су се односи између Беча и Петрограда у првој половини седамдесетих година 19. века налазили тек у повојној фази размене мисли. Тврдњу из тог времена да Србија „потпуно стоји на својим ногама“ и да ко хоће било шта да ради на Истоку, мора најпре да рачуна са њом, ваљало је доказати. За једну малу вазалну кнежевину то је био изузетно тежак и сложен задатак, на којем је она радила сучељавајући се са интересима свих ондашњих великих сила, па и са Русијом.