Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе

Abstract

Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, али и епидемија тифуса 1788–1791. године. По формирању Кнежевине Србије, земљу су погодиле две епидемије колере 1831. и 1836. и куге 1837. године. Заразне болести, чести ратови, устанци у третираном периоду и у контексту њих сеобе српског становништва на север, али и погибије или исељавања муслиманског становништва у границе Османског царства, онемогућавали су демографски опоравак територије. Скривање породица у шумама од других људи током епидемија можда је утицало на то да српска насеља у Београдском пашалуку пред Први српски устанак буду доминантно раштркана и удаљена од комуникација. Рад је написан на основу литературе и необјављене архивске грађе српског порекла.

The territory or parts of the territory where the modern Serbian state was created from the beginning of the 18th century were affected by several plague pandemics i n 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781– 1783, 1792–1798, and 1814, also as the typhus pandemic of 1788–1791. After the formation of the Principality of Serbia, the country was affected by two pandemics of cholera in 1831 and 1836, also as the plague in 1837. Infectious diseases, frequent wars, uprisings during the same period that has led to migrations of the Serbian population to the north, as well as deaths and/or immigration of the Muslim population to the Ottoman Empire prevented the demographic recovery of the territory. The fact that families were hiding in the woods from other people during the pandemics may have affected the Serbian settlements in the Pashalik of Belgrade, which were scattered to a large extent and far away from communications before the First Serbian Uprising. The paper is written based on relevant scientific literature and unpublished sources of Serbian provenance.