Трагови Обреновића у црквама на подручју Златиборског среза и Ужица

Abstract

Недавна теренска истраживања цркава старог Златиборског среза и Ужица ставила су у фо кус предмете и споменике у околини који документују повезаност династије Обреновић са западном Србијом, односно Чајетином као центром Златиборског среза и Ужицем. Сердар Јован Мићић, одан кнезу Милошу личност је која у Чајетину смешта средиште своје управе у првим деценијама 19. века. Ова варошица била је среско седиште до 1845. године, које је затим премештено у Ужице. Средиште среза Чајетина изнова постаје 1863. године. Црква брвнара која је према траговима материјалних објеката претходно постојала у Чајетини замењена је новом солидном грађевином почетком последње де каде 19. века и посвећена је Светом Арханђелу Гаврилу. Ужице са својом тврђавом и градом било је почетком 19. века значајано упориште Османскe управе те трговачка и административна веза са Црном Гором, Босном и Херцеговином као и приморјем. Овај град био је центар Ужичке нахије и такође епархијско црквено седиште. У самом Ужицу су до данас сачуване Црква Светог Марка, познатија као Стара, подигнута 1828. године и Саборни храм Светог Великомученика Георгија завршен и освештан 1844. године. У поменутим црквама чувају се различити предмети и драгоцености које осликавају литургијски живот шире заједнице. Важни у географском и административном смислу, Ужице и Чајетина са околином били су простори јавног и политичког деловања владара те места на којима је створена специфична меморијална топографија. Материјални предмети везани за ктиторију Обреновића као и сачуване спомен чесме из династичке прошлости визуелизују јавно-приватно деловање вла дара као и стратегије њихове трајне меморије на подручју западне Србије током друге половине 19. века.