Two collections of paraklesis in the context of their time of creation (First Half – Middle of the 15th Century)

Abstract

Two collections of paraklesis were produced in Serbian scriptoria during the first half of the 15th century. The paraklesis is a short service that is not tied to a certain date but is used at times of need when an individual or a society is praying for help from the divine forces. This text analyses two manuscripts from the Museum of the Serbian Orthodox Church; the first belongs to the collection of Radoslav Grujić (З-I-3) and was created in the first years of the 15th century. The second manuscript belongs to the basic collection of manuscripts of the Museum of the Serbian Orthodox Church (no. 34), and is dated to the middle of the same century, produced in Smederevo. This text considers the reasons for the formation of two such collections and their purpose and function.

Током прве половине века настала су два зборника параклиса. Параклис је кратка служба која се не везује за одређени датум, већ се служи према потреби, у време када појединац или заједница траже помоћ и заштиту од вишњих сила. У раду су анализирана два рукописа из Музеја СПЦ; први припада Грујићевој збирци (З-I-3) и настао је у првим годинама XV столећа. Други рукопис припада основној збирци рукописа Музеја СПЦ (бр. 34), датиран је у средину истога столећа, а преписан је у Смедереву. Анализа садржаја ових зборника показала је да представљају одраз свог времена и пружају слику унутрашњег духовног живота образованог човека. Рукопис из Грујићеве збирке преписан је, судећи по воденим знацима хартије, око 1395/1405. године. Овај зборник параклиса састављен је несумњиво при двору кнегиње Милице у Жупањевцу, чему у прилог говори чињеница да га је исписао Радич, писар дворске канцеларије. У одабиру светих којима су састављени параклиси овог зборника учествовала је Јефимија, за шта су у раду понуђени докази. Други, млађи зборник параклиса преписан је 1456. године у Смедереву, последњој српској престоници. Рукопис је настао за потребе Благовештењске цркве при којој се тада налазило седиште митрополије. На исписивању, а чини се и састављању овог зборника параклиса, радио је познати писар тога времена Стефан Доместик. Узимајући у обзир избор светаца којима су параклиси ушли у састав овог рукописа, претпостављамо да је одређену улогу приликом његовог настанка имао деспот Ђурађ Бранковић. Настанак ова два рукописа представља јединствену појаву у српској средини прве половине XV века, везану за највише кругове друштвене и политичке кругове свога времена.