Етничка и популациона слика Прешевске казе 1903–1912.

Abstract

Прешевска каза формирана је након Берлинског конгреса 1878. године од остатака Врањске казе која је остала под влашћу Османског царства; по свом оснивању ушла је у састав Приштинског санџака. До 1912. значајно се променила етничка и верска слика многих насеља и укупна етничка слика у корист муслимана, а на штету православних Срба.Спискови насеља која су улазила у састав казе у парохијалницима, интерним пописима које су вршили српски учитељи за потребе конзулата, турским званичним салнамама и радовима Јована Хаџивасиљевића се међусобно се разликују, те се у њима број насељених места креће од 116 до 134. Разлике у списковима последица су различитог карактерисања засеока, који се понекад назначавају као посебно село, а некада не, али и због померања административних граница према Гњиланској кази. Такође, поједина села су током времена напуштана, а поједина,мухаџирска, изнова оснивана. Као гранична, Прешевска каза била је насељавана мухаџирима из Србије 1878-1883, углавном из Врања и његове околине, а 1908- 1910. и муслиманима из Босне и Херцеговине, што је утицало на пораст броја муслиманског становништва. Са друге стране, српско становништво се од 1878. до 1912. константно исељавало у Србију. Иако гушће насељена од осталих каза, првенствено због непосредног убирања десетка, у западном и централном делу Прешевске казе се током периода од 1878. до 1912. одвијао процес пораста муслиманског, албанског, на штету српског православног становништва.

The Preševo kaza was formed after the Berlin Congress in 1878 from the remains of the Vranje kaza which stayed under the authority of the Ottoman Empire; after its establishment, it was part of the Priština sandjak. Until 1912, the ethnic and religious image of many settlements and the overall ethnic picture had significantly changed in favor of the Muslims, at the expense of the Orthodox Serbs. Lists of settlements that were part of kaza found in the parishioners’ lists, the internal censuses that were performed by Serbian teachers for the needs of the consulate, the Turkish official salnama and the works of Jovan Hadživasiljević differ from one another, and the number of inhabited places ranges from 116 to 134. The differences in these lists are a consequence of the different characterization of the village parts, which were sometimes referred to as a separate village, and sometimes not, but also due to the shift of the administrative boundaries towards the Gnjilane kaza. Some villages have been abandoned over time, and a some, Muhajirian, re-established, too. As a border, the Preševo kaza was inhabited by the Muhajirians from Serbia in 1878-1883, mainly from Vranje and its surroundings, and in 1908-1910. by the Muslims from Bosnia and Herzegovina, which affected the increase of the number of Muslim population. On the other hand, the Serbian population was constantly moving to Serbia from 1878 to 1912. Though more densely populated than the rest of the kazas, primarily due to direct taking of the desetak, in the western and central part of the Preševo kaza, during the period from 1878 to 1912, the process of the increase in the Muslim, Albanian population was at the expense of the Serbian Orthodox population.