Живети у средњем веку : нека разматрања о стрепњама и страховима од глади, болести и смрти

Abstract

Осећања и осећајност су у домаћој историографији и даље недо- вољно заступљене теме, прем да су студије о историји емоција и емоционал- ној историји у последњих неколико деценија снажно присутне у међународ- ној научној продукцији. Прилично оскудну хеуристичку основу за период продуженог средњовековља на нашим просторима је неопходно наново иш- читати, полазећи од нових приступа и захвата културних студија са других простора. Рад је усмерен на могућности нових интерпретација и поимање осећања, осетљивости и начина њиховог изражавања. Полази се од почет- не перцепције догађаја – од тога шта се уочава као „пошаст“ и катастрофа, и развија се до емотивних реакција, индивидуалних и колективних, те ра- ционалних стратегија да се несреће и катастрофе избегну или да се њихово дејство ограничи. Све је то временом постало део народне усмене и писане традиције која ће се преносити до наших дана.

Emotions and sensibility are still under researched topics in our current historiography, although studies on the history of emotions and emotional history are strongly advancing in the contemporary international academia during the last several decades. Meagre heuristic material for the Serbian „long Middle Ages“ needs to be reread, now with new approaches and methodologies in cultural studies from different milieus. This short text aims to present some new interpretations and understanding of emotions, sensibilities, and ways in which they were expressed. The starting point is the very notion of „catastrophe“ and disaster, with their manifestation in emotional reactions, individual and collective, as well as rational strategies to avoid or to mitigate their impact. Cumulatively, this all became a part of popular oral and written tradition, well into our own times and calamities.