Надисторијски мотиви у ратном сликарству Милоша Голубовића и слике душе у временима кризе

Abstract

Рад представља анализу слика Милоша Голубовића насталих у Првом светском рату. Дела која ће се у овом раду разматрати јесу његови радови малих формата настали у периоду од 1915. до 1918. године, у техникама акварела и цртежа. Она се по својим феноменолошким и стилским одликама разликују од његових осталих радова остварених у овом периоду, по својој блискости симболистичком правцу у уметности. Карактерише их одсуство ратне акције и претеране уметничке експресије, замењене архетипским сликарским концептима, поетским заносом и тихом патњом. Циљ овог рада је да се истраже надисторијски мотиви у Голубовићевом ратном опусу који на универзалном нивоу преносе општецивилизацијске поруке у временима кризе. Те представе биће посматране као специфичне слике душе, које идејом сугерисања емоција и стања душе функционишу двојно – на индивидуалном и личном, али и општем, људском нивоу.

In the cultural and political history of Europe and Serbia, the First World War was the turning point and represented the time of great crisis. Young Serbian artist Miloš Golubović, went to war at the age of 25 as the official painter of the Supreme Command. During the period from 1915 to 1918, a series of watercolours and drawings were created that differ by their symbolistic expression from other works commenced in that time. The paintings Corfu, My Sun, where do you set, Expectance, Another view more, Send-off, Waiting, Farewell my children represent the artistic vision that was observed in this paper as a specific image of the soul. The atmosphere of anti-war pathos and silent agony runs through these images. The absence of action and war events is recognisable, while they are characterized by the intention for the cognition of sensual, but likewise invisible and mystical, that is hidden behind one’s relation with the natural and unknown parts of one’s self. The compositions are dominated by contrasting feelings of hope and hopelessness, faith and sorrow. With these works, the author manages to overcome momentary crisis and destruction of warfare and, by suggesting the image of the soul, to rise to the universal level of civilisational values, legible in every epoch.