Београдски опус архитекте Милутина Јовановића (1930-1941)

Abstract

Милутин Јовановић припада генерацији архитеката који су значајно допринели урбаном и архитектонском развоју Београда између два светска рата. Међутим, пошто је изостала адекватна валоризација његовог стваралаштва, комплетан списак остварења и основни биографски подаци били су потпуно непознати. Реконструкцијом опуса архитекте Јовановића, дошло се до хронолошки систематизованих података о његовом кретању у архитектонској струци. Свој професионални ангажман започео је као асистент на архитектонском одсеку београдског Техничког факултета, да би се касније посветио приватној пракси. Током целокупног међуратног периода, Јовановић је реализовао више десетина стамбених објеката и један хотел, а такође је био посвећен и другим пројектантским задацима. Био је ангажован од стране имућних представника грађанске класе – трговаца, чиновника, лекара, предузимача и многих других, за које је пројектовао претежно репрезентативне стамбене вишеспратнице широм централног градског језгра. У складу са дешавањима на архитектонској сцени тог доба, поштујући захтеве наручилаца, своја остварења је реализовао у два доминантна стилска правца – академизму и модернизму. Нарочито је значајно откриће грађевина пројектованих у духу модернизма, јер се дуго сматрало да је главно стилско опрељење архитекте Јовановића академизам. С обзиром на недостатак личне заоставштине и целовитих историографских извора, истраживање је било базирано на проучавању фонда Техничке дирекције Града Београда похрањеног у Историјском архиву Београда. Отуд овај рад представља први монографски осврт на живот и дело архитекте Милутина Јовановића.

Milutin Jovanović belongs to the generation of architects who significantly contributed to the urban and architectural development of Belgrade between the two world wars. However, since there has been no adequate valorization of his creativity, a complete list of his achievements and basic biographical data have remained completely unknown. By reconstructing Jovanović’s works, chronologically systematized data about his movement in the architectural profession was obtained. He began his professional engagement as an assistant at the architectural department of the Belgrade Technical Faculty, and later devoted himself to private practice. During the entire interwar period, Jovanović designed dozens of residential buildings and one hotel, and was also dedicated to other design tasks. He was hired by wealthy representatives of the middle class – merchants, clerks, doctors, entrepreneurs and many others, for whom he designed predominantly representative high-rise residential buildings throughout the central city core. In accordance with the developments on the architectural scene of that time, respecting the requests of the clients, his achievements were in two dominant stylistic directions – academicism and modernism. The discovery of buildings designed in the spirit of modernism is particularly significant, because for a long time it was considered that Jovanović’s main style was academicism. Given the lack of personal legacy and complete historiographical sources, the research was based on studying of the fund of the Technical Directorate of the City of Belgrade stored in the Historical Archive of Belgrade. Therefore, this work is the first monographic review of the life and work of the architect Milutin Jovanović.