Алексиначки карантин (1839–1858)
Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Посебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије.
This research pays attention to the structure and functioning of the
Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in
Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and
busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were
subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed
for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was
a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of
health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or
decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed
through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the
same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not
only people, goods also passed through the quarantine, official letters and
shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian
government, t...he Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian
government and the Austrian ambassador in Constantinople.
Ključne reči:
Алексиначки карантин / санитетски прописи / карантински период / Василије Теодоровић / службеници карантина / карантинистиIzvor:
Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац, 2021, 201-220Izdavač:
- Центар за културу и уметност, Алексинац
Institucija/grupa
Istorija / HistoryTY - CONF AU - Савић, Александар М. PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5996 AB - Посебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије. AB - This research pays attention to the structure and functioning of the Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not only people, goods also passed through the quarantine, official letters and shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian government, the Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian government and the Austrian ambassador in Constantinople. PB - Центар за културу и уметност, Алексинац C3 - Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац T1 - Алексиначки карантин (1839–1858) T1 - Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858) EP - 220 SP - 201 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996 ER -
@conference{ author = "Савић, Александар М.", year = "2021", abstract = "Посебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије., This research pays attention to the structure and functioning of the Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not only people, goods also passed through the quarantine, official letters and shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian government, the Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian government and the Austrian ambassador in Constantinople.", publisher = "Центар за културу и уметност, Алексинац", journal = "Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац", title = "Алексиначки карантин (1839–1858), Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)", pages = "220-201", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996" }
Савић, А. М.. (2021). Алексиначки карантин (1839–1858). in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац Центар за културу и уметност, Алексинац., 201-220. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996
Савић АМ. Алексиначки карантин (1839–1858). in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац. 2021;:201-220. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996 .
Савић, Александар М., "Алексиначки карантин (1839–1858)" in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац (2021):201-220, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996 .