Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858)

Abstract

Карантини и састанци, који су били изграђени на неколико места на граници ради заштите од куге и других заразних болести, имали су посебну улогу на погранично-санитарном кордону Кнежевине Србије. До краја 1839. у Србији је било подигнуто пет карантина и шест састанака. Од 1846. на српској граници је било пет карантина, полукарантин Пандирало и седам састанака. Циљ радa је да представи устројство и функционисање карантинског система у Кнежевини у периоду од 1839. до 1858. године. Посебна пажња је посвећена санитетским прописима, службеницима карантина и карантинистима. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српског порекла.

Quarantines and sastanci (border-sanitary facility), which were built in several places on the border to protect against plague and other infectious diseases, played a special role in the border-sanitary cordon of the Principality of Serbia. By the end of 1839, five quarantines and six sastanaka had been established in Serbia. Since 1846, there have been five quarantines on the Serbian border, Pandiralo semi-quarantine and seven sastanaka. The aim of this paper is to present the structure and functioning of the quarantine system in the Principality in the period from 1839 to 1858. Special attention is paid to sanitary regulations, quarantine officers and quarantineists. The paper was mostly written on the basis of unpublished archival material of Serbian origin.